‘-Градоначелник Иван Вуковић, мимо препорука Владе, да се само хитне ствари могу наручивати, расписао је тендер за инвестиционо одржавање главне градске зграде. Тендером тражи фирму, која ће да замијени прозоре и врата на згради, на основу конзерваторског пројекта. Вуковић расписује тендер у вријеме тешке економске ситуације, гдје све већи број грађана, након мјесец дана карантина остају без новца и немају чиме да прехране своје породице, док се он на другој страни расипа са њиховим новцем. Несхватљиво је да се бави уљепшавањем своје резиденције и то у времену док економска криза има потенцијал да буде још гора од здравствене кризе, коју је изазвала пандемија коронавирусом, истиче Зоран Лакушић, члан предсједништва ДНП-а и одборник у подгоричком парламенту.
Он наводи да је Вуковић у мијењању прозора и врата укључио конзерваторе, како би сачувао аутентичност зграде у којој је својевремено угасио свјетло, протестујући због прославе Уједињења Црне Горе и Србије 1918. године. Кад је гасио свјетло очигледно, није имао ко да га научи, да је зграда у којој је угасио свјетло изграђена за вријеме те омражене Краљевине Југославије.
–Гледајући његове досадашње активности, Подгорици је моментално мркло истог тренутка кад је је засио у фотељу првог човјека града. Чудно је да је овај “пивски комита”, послије пар година од гашења свјетла, одлучио да уз помоћ конзерватора уљепша зграду у којој столује. Највјероватније ће то урадити под слоганом “Никад више 1918!”. Замјена столарије је извлачење пара из буџета Подгорице, кроз посао од којег ће највјероватније као и досад, корист једино имати привилеговани појединци блиски власти. Постало је илузорно и коментарисати начин на који се управља Подгорицом, како се гради и развија. Главни град има озбиљне проблеме, а сада има једног неозбиљног градоначелника који не схвата да је за управљање градом потребно знање, додаје Лакушић.
По његовим ријечима у условима изазваним новим коронавирусом, један од најважнијих задатака управе Главног града требало је да буде изналажење рјешења за укидање или значајно смањење свих расхода.
–Несхватљиво је, да се за вријеме економске кризе троши и расипају паре за личну промоцију, док се велики број грађана налази на граници финансијске издржљивости. Међутим, њему је битније да уљепшава његову резиденцију, него социјална сигурност грађана и стварање социјалне мреже. Великом фану платана, главна карактеристика рада је расипничко трошење новца пореских обвезника. Очигледно, да самовољи Вуковића у личној и партиској промоцији нема краја, закључује Лакушић.
