Пише: Игор Дамјановић

Епидемија корона вируса за сада у Црној Гори протиче са неупоредиво мање последица, него што су то неке апокалиптичне прогнозе предвиђале. Међутим последице по економију и материјалну ситуацију становништва мјериће се тек када епидемија прође. Као и остатку свијета, корона вирус је у Црној Гори поред економије умртвио и друштвено-политички живот. Сасвим могуће да је корона за одређени период и одложила смјену градоначелника Будве Марка Бата Царевића. Смјену можда да, али не и хајку, коју је чини се и продужила. Све почиње у фебруару, када опозиционог градоначелника црногорске престонице туризма утицајна НВО МАНС, оптужује да је преко своје приватне компаније узурпирао 50 хектара државног земљишта у мјесту Кримовица, сеоском подручју у Будви сусједној општини Котор. 

На сајту НВО МАНС није могуће наћи транспарентне податке о њиховом финансирању. Међутим, на сајту уредно стоје подаци да имају више од 20 међународних донатора, у које спадају амбасаде САД, Велике Британије, Њемачке и Краљевине Холандије. Ту су још Европска комисија, Делегација ЕУ у Црној Гори, ОЕБС, УНДП, УСАИД, УСАД-ове регионална испостава – Балкански фонда за демократију, неизбјежни Сорошев Институт за „Отворено друштво“, компанија Мајкрософт, Фонда браће Рокфелер, Чарлс Сјуарт Мот фондација, Националног фонда за демократију – основан од стране америчког Конгреса итд… По подацима које је 2015. године објавио Амерички центар за фондације, МАНС-у је до краја 2014. године само од стране три горепоменуте фондације: браће Рокфелер, Чарлс Стјуарт Мота и конгресовог Националног фонда за демократију исплаћено 832.400 америчких долара директних донација. Колико су износиле донације амбасада, Сороша, Мајкрософта, УСАИД-а и преосталих донатора јавности није познато. Године 2014. директорка МАНС-а Вања Ћаловић, била је жртва монтиране кампање дискредитације од стране медија блиских Милу Ђукановићу. У јеку тог срамног напада на једну жену, толико прљавог да се са ничим не само на простору Црне Горе, већ и Балкана, не може упоредити, Амбасада САД у Подгорици Ћаловићевој даје ад хок установљено признање „Најхрабрија жена године у Црној Гори“. Никоме прије, а ни послије Вање Ћаловић ово признање није поново додијељено, нити има податка да су га америчке амбасаде некоме додјељивале у земљама у региону. Из руку МАНС-а, штафетну палицу хајке на будванског градоначелника преузима још један локални фаворит америчке „дубоке државе“, медијски концерн Вијести. Вијести: патрнери и савезници Мила Ђукановића Медијски концерн Вијести основан је 1997. године.

Почели су прво са издавањем дневних новина, да би се потом раширио на радио-телевизују и портал. Већински власник и основач концерна проф. др Миодраг Перовић у интервјуу 2013. године признао је да им је Мило Ђукановић, чију су политику читаву деценију Вијести лојално подржавале, омогућио на самом почетку повлашћене услове штампања у државној штампарији листа „Побједа“. Поред апсолутне медијске лојалности, врх Вијести је крајем 90-их гајио и отворено пријатељство са Милом Ђукаковићем, о чему свједоче снимци власника и уредника Вијести на Ђукановићем теревенкама, гдје заједно славе изборну побједу над данас нажалост покојним Момиром Булатовићем. Успјешно партнерство професора Перовић и Мила Ђукановића неколико година касније из сфере медија шири се на финансијски сектор. У малу, потпуно небитну банку под контролом фамилије професора Миодрага Перовића, негдје након увођења евра, улази Ацо Ђукановић, рођени брат тадашњег и садашњег црногорског предсједника. Тако настаје Црногорска комерцијална банка — ЦКБ, у којој Ацо Ђукановић са милионом евра постаје највећи акционар, професор Миодраг Перовић задржава свој пређашњи оснивачки улог у породичној банци, док његова рођена сестра Милка Љумовић добија позицију генералног директора ЦКБ-а. Мала породична банка буквално преко ноћи постаје најјача банка у држави, захваљујући уласку Аца Ђукановића, који у њу доноси депозите водећих јавних предузећа, министарстава, агенција и других државних органа. Држава и њени субјекти од тог момента масовно почињу и да се кредитно задужују у ЦКБ-у. Банка активну улогу игра и у процесу масовне ваучерске приватизације, када чланови породице професора Перовића оснивају приватизациони фонд Монета. У берзанске махинације укључују се и Вијести. По моделу духовито описаном у популарној хумористичкој серији „Бела лађа“, када Шојић доводи Турке и Швеђане да инвестирају у Магареће ливаде, дјеловале су и Вијести. У њиховим новинама објављено је више текстова о доласку наводних страних инвеститора заинтересованих за друштвена предузећа која су се налазила у фази приватизације, углавном оних предузећа чије су се акције налазиле у портфолију приватизационог фонда Монета. Послије текста у Вијестима наивни грађани хрилили су на берзу да купују акције, а њихови држаоци приватизациони фонд Монета и повезана лица су дозираним пласманом успијевали да се кроз свега неколико дана ослободе акција по вишеструко увећаној вриједности, од оне која је важила прије текста о страним инвеститорима. За инвеститоре из шеме Шојићевих Магарећих ливада не се зна да ли су стварно долазили, али се поуздно зна да нису инвестирали у буквално ниједну Монетину компанију. На овај начин упропаштена су друштвена предузећа, њихова имовина у стечајном поступку опљачкана, а радници избачени на улицу. Не постоји практично ниједан примјер успјешне приватизације предузећа којима је газдовао одавно угашени приватизациони фонд Монета. Оснивачи Вијести избачени из крупних игара По окончању приватизационе пљачке Ацо Ђукановић диже сидро из ЦКБ-а, свој власнички удио непуних 5 година раније купљен за милион, 2007. године продаје мађарској ОТП банци за невјероватних 10 милиона евра. Удјели чланова породице професора Миодрага Перовића у ЦКБ-у, захваљујући Ацу Ђукановићу такође су удесетостручени. Међутим породица професора Перовића бива такође принуђена да свој власнички удио у ЦКБ прода Мађарима. Зарађени новац Ацо Ђукановић улаже у приватизацију Никшићке банке. Приватизовану банку преименује у Прву банку Црне Горе и по истој шеми као прије неколико година са ЦКБ сели депозите великих државних система. Фамилија професора Перовића такође оснива своју, Ловћен банку, која годинама не успијева да изађе са маргине. Колико је 2007. година и избацивање из великих банкарских послова и враћање његове породице на малу и небитну банку, гдје је и била прије уносног партнерства са Ацом Ђукановићем, забољела професора Миодрага Перовића показао је његов горепоменути интервју из 2014. године, у коме изговара једну сурово искрену и језиву реченицу: „Да је Мило Ђукановић отишао 2007. године, отишао би као херој, ја бих се залагао да га нико не терети и да ако се нађе неки криминал, или злочин све то му се опрости“. Ко је поново објединио МАНС, Вијести и ДПС? Да студија МАНС-а и харанга медијског концерна, у власништву човјека који јавно признаје да би Милу Ђукановићу опростио криминал и злочине, само да није чланове његове породице избацио из уносних послова на финансијском тржишту, није била случајна показао је формални предлог за смјену градоначелника Царевића. Предлог је подржао Ђукановићев ДПС, а иницирали су га одборници фракције Црногорске, која је до прије неколико мјесеци била дио локалне власти у Будви. Ипак, за успјех иницијативе неопходан је глас бар још један одборника из осталих опозиоционих партија, чију подршку из Црногорске тврде да имају, али његов идентитет одбијају да саопште. Прозападна (квази) опозиција, жртве срамног медијског линча из МАНС-а и бивши Ђукановићеви партнери из Вијести последњи пут скупа са владајућим режимом били су заједно 2017. године, када је Црна Гора, противно вољи њених грађана де факто анектирана од стране НАТО пакта. Стога, намеће се питање ли их је иста НАТО сила и сада окупила поново и удружила за рушење у народу популарног будванског градоначелника? Пуних 32 године привредник Када је опозција 2006. године послије 11 година поново вратила контролу над Будвом, договор је био да прве 2 године градом управља Драган Краповић, лидер локалне фракције Демократа, а да га на половини мандата замијени Марко-Бато Царевић. То се и догодило.

Заједничка опозициона власт затекла је огромне дугове, које су у најбогатијој црногорској општини нагомилали кадрови Ђукановићевог режима. За прве 3 године опозиционе локалне власти, враћено је укупно 25 милиона евра дуга из периода ДПС-а и реализоване значајне капиталне инвестиције, само за последњих 12 мјесеци обимније него за читаву десетогодишњу епоху ДПС-а. Након више од деценије одлагања, киосци и дискотеке на градском шеталишту, које су у сезони представљали ругло за елитну туристичку дестинацију и производиле неприхватљиву буку, одлуком градоначелника Царевића трајно су склоњени. Драган Краповић и Марко-Бато Царевић Већ 32 године Марко Бато Царевић се бави приватним бизнисом. Кренуо је од пољопривреде и трактора, преко киоска са брзом храном, па камиона и багера који пред распад СФРЈ купује у подгоричкој фабрици Радоје Дакић. За сво ово вријеме Царевићеве компаније, које се данас углавом баве грађевином, угоститељством и туристичким услугама, нису имале пореских дугова, нити биле укључене у сумњиве послове. Да не говоримо о партнерству са режимом, махинацијама на финансијском тржишту и сумњивим приватизацијама карактеристичним за њихове прогонитеље из концерна Вијести. Штавише, Царевићеве компаније никада нису приватизовале неку државну фирму, камоли је уништили у стечају по моделу пословања одавно „покојног“ приватизационог фонда Монета. 2 милиона евра суфицита у првој години Да је актуелни градоначелник Будве једнако успјешан у свом послу, као што је претходне 3 деценије био у приватном бизнису, најбоље показује биланс Будве. У првој години мандата Марка Бата Царевића, први пут је због суфицита извршен ребаланс градског буџета. Умјесто планираних 39 милиона евра, администрација на челу са Царевићем реализовала је 41 милион евра буџетских прихода. Добит коју његове компаније остварују у пословима неспорним чак и прогонитељима из МАНС-а, Вијести и ДПС-а, Марко Царевић није уложио у лукративне и спекулативне послове, које доносе брзу добит, а често наносе ненадокнадиву штету држави и трајно девастирају развојне шансе. Своју добит из регуларног пословања последних година почео је да улаже у пољопривреду, посебно концентришући се на производњу органске хране. Када сам прије 15-ак година полагао предмет међународна економија, учили су нас да преко 90% заједничког буџета ЕУ представљају субвенције у пољопривреди. Русија у појединим регионима одавно поред подстицаја на нивоу европских, поклања заинтересованим фармерима хектаре обрадивих површина. Годишњи увоз прехрамбених производа у Црној Гори већ годинама је за више од 100 милиона евра већи од цјелоукупног црногорског извоз свих роба и услуга. Стратегије Владе Црне Горе, о потреби развоја пољопривредне производње и посебно органске производње, обично остају мртво слово на папиру. Стање у пољопривреди је данас такво да Црна Гора масовно увози чак и оне култутре за чији узгој имамо идеалне климатске услове. Рецимо последњих година кромпир се увозио из 10-ак земаља, укључујући вјеровали, или не и Луксембург. Један од ријетких који је свој капитал кренуо да озбиљно и стратешки улаже у пољопривреду је Бато Царевић. Преко 6 милиона евра свог новца до сада је уложио у 5 најсавременијих фарми органске хране, мљекару и кланицу. Планови су му да ти ресурси даље буду коришћени и за развој сеоског туризма, а у наредној деценији да крене и са развојем спортског туризма на локалитету Кримовица. За око 6 милиона евра инвестираних у пољопривреду Царевић је преко државе Црне Горе из европских ИПАРД фондова добио свега 52.000 евра подстицаја, државно одбијање да му се земља додијели у закуп и монтирану харангу Вијести и МАНС-а, као очигледну медијску припрему поновне предаје Будве у руке кадрова Мила Ђукановића. Оно што су МАНС у својој анализи и Вијести у серији текстова прећутали, је да се спорно земљиште на локалитету назива Царевић поток, Кримовица, да је једним дијелом послије Другог свјетског рата одузето породици будванског градоначелника, а другим дијелом државна имовима постало усљед грешака у обиљежавању приликом авионског снимања терена. За спорну земљу, наведену у студијама МАНС-а, породица Царевић тренутно пред надлежним органима покушава да докаже своје власништво са једне, а са друге стране од државе Црне Горе већ годинама тражи закуп за земљу, док се не ријеши спор. Поред молби Царевићевих компанија држави да до дефинитивног утврђивања власништва над спорном земљом одобри закуп, у харанги Вијести и МАНС-а прећутане су још најмање 3 битне чињенице. Прва, да су сви подигнути објекти потпуно у складу са просторним планом, друго, да конкретизују владину стратегију развоја пољопривреде и руралних подручја, и треће, да укупна улагања у 5 најсавремнијих фарми органске хране, мљекару и кланицу, од око 6 милиона евра, вишеструко превазилазе вриједност наводно узурпиране земље. Први подржао литије Још оне децембарске ноћи када су у парламенту хапшени народни посланици и усвајан тзв. Закон о слободи вјероисповјести, хиљаде грађана предвођене градоначелником Царевићем изашле су на спонтани протест и блокирале улице Будве. Овај и неколико сличних спонтаних грађанских протеста представљали су заметак из кога су се касније развиле величанствене литије. Да ли је управо учешће у формирању и каснија подршка литијама сегмент који Бату Царевићу не могу опростити силе које су послије више година поново објединиле МАНС, Вијести, дјелове про-НАТО опозиције и Мила Ђукановића? Уколико се смјена будванског градоначелника реализује када прође епидемија корона вируса, то би могао да буде опасан индикатор како би се неки (квази)опозициони и антирежимски фактори могли позиционирати према народној вољи на следећим парламентарним изборима на јесен, која ће извјесно бити већински против Мила Ђукановића.

Извор: Балканист