Генерални конзул Босне и Херцеговине Елвир Ресић, који својим испадима на ивици дипломатског инцидента у последње време изазива међунационалну мржњу и нетрпељивост Бошњака и Срба у Америци, свој благо речено негативни однос према српском народу и потребу да фалсификује историју показивао је и раније, о чему сведоче и снимци емисија у којима је говорио, а које се могу наћи на Yоутубе.

Није био довољан један, па је Ресић чак у два видео клипа, на две телевизије, говорио о “великосрпским називима улица и школа у Сарајеву”. Потреба да се Србија и Срби, укључујући и дојучерашње комшије, које су протеране са својих огњишта, из кућа и станова(У Сарајеву по попису из 1991.године живело 27% Срба, по последњем из 2013 их живи само 3%) прикажу у најгорем светлу, одзвања из сваке Ресићеве реченице, па се поставља питање да ли су они који су га послали у дипломатску службу (Председништво БиХ, Министарство спољних послова БиХ) у Чикаго, град у коме живи преко 500.000 Срба, уопште размишљали о последицама до којих би могао да доведе његов ангажман, нарочито имајући у виду да би овде требао да заступа и велики број Срба из Босне и Херцеговине (Републике Српске).

По свему судећи нису…

Оно што највише пара уши у Ресићевим опсервацијама јесу покушаји извртања историјских чињеница и потпуно неутемељени подаци које износи.

Овај наставник бошњачког језика по образовању тако, између осталог, тврди да је цар Душан Силни “прогонио цркву босанску”, да је Стефан Немања “убијао богумиле”, те како је Бранко Радичевић “силовао Бошњакиње” у стиховима своје песме “Ајдук”…

–Потпуно је сулудо доводити у било какву везу цара Душана и Цркву босанску јер нам о томе не говори ни један историјски извор. Али кад смо већ код односа Цркве босанске и државе Немањића, треба рећи да је Душанов дјед-стрица Драгутин (истовремено прадједа по мајци Твртка И Котроманића), у вријеме освајања Босне од стране хрватске великашке породице Шубића пружио уточиште Котроманићима. Стефан Немања није имао власт над територијом Босне Кулина бана, па према томе ни над тамошњим вјерницима. Сагледавати догађаје из тог времена из садашње перспективе је не само ненаучно него и потпуно сумануто, констатује Бачановић.

Ресић истиче како је највећи број школа у Сарајеву носио имена српских антифашиста и учесника НОБ, а “само седам бошњачких”, пренебрегавајући чињеницу да су, према валидним историјским подацима, Срби чинили око 70% састава партизанских јединица у Босни и Херцеговини

Између осталих историјских фалсификата актуелни босански конзул у Чикагу оптужује и романтичарског српског песника из доба ослобођења од турске власти, Бранка Радичевића, да у стиховима песме “Ајдук” “силује бошњачке жене”. Погледајмо стихове:

Чекај, аго, који данак
Да т’ бијеле бијем куле,
Да боравим лаки санак
Поред твоје вјерне буле

И лаику, био он песник или историчар, јасно је да Радичевић овде говори о Турцима (агама) и њиховим женама (булама), те да од Бошњакиња и Бошњака нема ни трага ни гласа. Дакле, још једна ЛАЖ!

Ресићу смета и Петар Други Петровић Његош за кога каже да је “провјерени мрзитељ потурица, како је у својим писанијама називао Бошњаке”.

–Они којима је проблематичан дио опуса Његоша или Бранка Радичевића олако прелазе преко зулума осионих бегова и османских управитеља који су укључивали и мучења и убијања и силовања, а које нам у својим путописима и мемоарима врло аутентично преносе многи историчари и путописци, истиче сарајевски историчар Вук Бачановић.

Занимљиво је да Ресић о периоду комунистичке власти у Сарајеву говори као о периоду “великосрпске хегемоније“, те истиче како је највећи број школа носио имена српских антифашиста и учесника НОБ а “само седам бошњачких”, пренебрегавајући чињеницу да су, према валидним историјским подацима, Срби чинили око 70% састава партизанских јединица у Босни и Херцеговини.

С друге стране, Ресић жали што у то “комунистичко време” ниједна школа нити улица није носила име Мустафе Бусулаџића, осведоченог сарајевског нацисте, који је по њему, “био интелектуалац, који је убијен због онога што је писао и говорио”. Занимљиво да је држава Израел 2017. упутила оштар протест Босни и Херцеговини због називања сарајевске школе Бусулаџићевим именом, за кога Израелци кажу да је “сараднику нациста”.

– Сваки дилетантски приступ историји и историјским процесима жели да те исте претвори у униформне токове властите ограничености. Ми живимо на јако осјетљивим подручјима, на којима су геополитичка кретања мрвила мале народе и чиниле их граничарима великих политика и идеологија, каже Бачановић и додаје:

-Потпуно је сулудо очекивати да историја међуљудских односа ни онда ни као сада прође и без изљева мржње, без обзира била она етничка, конфесионална или класна. Мислим да дотични конзул себе доводи до апсурда, када, у том смислу, напада књижевнике из 19. вијека, дакле периода огромних етничких и вјерских врења на Балкану, а у одбрану узима једног Мустафу Бусулаџића који у току Холокауста пише о борбама “против Жидова и њихових шпекулација, против њихових превара и израбљивања”, те оправдава њихов “нестанак” из сарајевске чаршије. Али, природно је да сви екстремисти себе доводе до апсурда.

Веома је занимљиво што Ресић уопште има потребу да говори о називима улица и школа које је послератна, бошњачка власт одмах променила, тако да ниједна од њих већ 25 година не носи имена горепоменутих личности.

Али то заправо на речит начин говори о искључивим и екстремистичким ставовима генералног конзула Босне и Херцеговине у Чикагу, које није могао дуго да крије ни у дипломатској служби.

Подсећамо, он је прошле недеље послао писмо директорки Емерсон Миддле школе у чикашком предграђу Парк Ридге, госпођи Саманти Алаимо, тражећи од ње да преиспита избацивање фалсификованих историјских факата из уџбеника историје и наставног програма Дистрикта 64 у Чикагу којем је претходио рад ученице Катарине Ристић. Ресић је тако извршио недозвољени притисак и прекршио правила дипломатске службе, због чега би морао да одговара по хитном поступку.

Са колико неозбиљности и лоше намере обавља своју функцију показао је и тако што је на његовом Фацебоок профилу освануо острашћени текст једног босанског портала којим се шири међунационална мржња, што је изазвало лавину негативних коментара и угрозило складан суживот Бошњака и Срба у овом делу Америке.

Ако је Србин Бранко Пећанац пре четири године морао да напусти исто дипломатско место само зато што је присуствовао прослави Дана Републике Српске у Чикагу и изјавио да је “поносан што је служио у Војсци РС”, онда је актуелни конзул Ресић одавно испунио квоту због које би морао, под хитно, првим авионом, да буде враћен у Сарајево.

Осим ако неко од челника у Сарајеву ово не ради намерно, са циљем да у Америци системски изазива сукобе Бошњака и Срба. Или просто не зна шта да ради са Ресићем, који је у досадашњој политичкој каријери остао упамћен о скандалима, попут оног када је оптужен да је као председник Изборне комисије учествовао у крађи избора у сарајевској општини Нови Град, а пре истека мандата најурен је и са места директора Телевизије Сарајево.

Извор: Serbian Times