Посланици Демократског фронта (ДФ) упутиће у скупштинску процедуру Предлог резолуције о кривичној одговорности за дјела против државних добара од 1990. године, раскиду уговора сачињених на штету државе, преиспитивању поријекла имовине и начину валоризације преосталих добара, која, између осталог, подразумијева ревизију и преиспитивање тридесетогодишње прошлости.
Резолуцијом се предлаже санкционисање свих кривична дјела која су учињена и која се чине против имовине, привредног пословања, платног промета, животне средине и простора од 1990. године до данас и да таква кривична дјела не застаријевају.
-Раскинути уговоре и закупе који су сачињени на штету државе, успоставити независни, професионални и ефикасни рад правосудних органа и других институција система, утврдити поријекло имовине пореских обвезника, посебно јавних функционера и са њима повезаних лица, створити све институционалне, кадровске и финансијске претпоставке за оптималну санацију повраћених привредних и природних ресурса, наводи се у предлогу резолуције.
У образложењу ДФ наводи да објашњење разлога за њено усвајања није ни потребно, јер сви су свјесни стварности и неизвјесне будућности.
–Треба бити минимално одговоран и објективан и све то јавно саопштити. Доминантна већина грађана је жртва оваквог ретроградног и криминогеног владања. Миграције и одлазак наших биолошки највиталнијих и интелектуално најкомпетентнијих стручњака, одлазак наше омладине, негативна стопа наталитета, катастрофалан социјални положај већине, само су потврда тога. Напокон и ЕУ, и многе међународне институције, медији и појединци указују на карактер владавине Мила Ђукановића, негативан тренд европских интеграција, посебно на поглавље 23 и 24, пише у образложењу.
Из ДФ-а указују на дјеловање против државних добара у претходних 30 година, од КАП-а, Жељезаре, ЕПЦГ, Телекома, преко Авале, Лименке, до Рудника угља, малих хидроцентрала, јавних инвестиција, атрактивног простора и свега што је вриједно у Црној Гори.
–Такође, бројни су примјери противзаконитих и по крајње неповољним условима датих атрактивних и вриједних ресурса у дугорочни закуп, почев од Светог Стефана, Милочера, Порто Монтенегра, Луштице до многих других туристичких ресурса. Нерегуларностима на тржишту капитала, финансијским и банкарским махинацијама појединци блиски Милу Ђукановићу дошли су до енормног богатства…, сматрају у ДФ-у.
Подсјећају на афере „Лименка“ „Клап“ и „Вардар“, “Снимак” и “Коверта” које су, како наводе, једне од бројних које указују на системску утају пореза и „прање новца“.
–Уговор о изградњи дионице ауто-пута Смоковац-Матешево, хазард око цијене коштања, директни и индиректни ефекти, квалитет и девастација Таре, показују јавашлук или намјеру при склапању уговора за јавне инвестиције на штету јавног интереса, наводе из ДФ-а.
Сматрају да Скупштина треба да закључи да уз претходно стављање ван снаге Закона о слободи вјероисповијести, основ рада будуће техничке владе треба да буде реализација ове резолуције, спровођење закона који ће омогућити слободне и фер изборе, изградњу професионалних институција и јавног сервиса, стварање основа за изградњу слободне и просперитетне Црну Гору, истинско помирење и међуетнички склад и суштинске интеграције у ЕУ.
Предлог резолуције требало би данас да буде упућен Скупштини а тим поводом заказана је и прес конфереција.
Резолуцијом су предвиђене и мјере које треба да спроведу Скупштина, Влада и друге надлежне институције. Међу мјерама су унапређење модела избора Тужилачког и Судског савјета, Уставног суда и њихов реизбор. Предлаже се и реизбор тужилаца и судија, пружајући пуну подршку њиховом професионалном и ефикасном раду, као и реизбор чланова и руководилаца агенција, институција и јавних управа надлежних за борбу против корупције и организованог криминала.
-Увести нове механизме контроле токова новца, финансијских трансакција, привредног пословања, основати Институт за развој Црне Горе, Црногорску развојну банку, Државни пословни систем, Фонд за подстицај одрживом развоју, усвојити стратешка документа и акционе планове у борби против корупције и организованог криминала, унаприједити контролну улогу Скупштине Црне Горе и цивилног сектора у раду институција, наводи се у предлогу резолуције.
Извор: Вијести
