Пише: Иван Милошевић
Одвратног ли ДПС-а Боже драги! У својој погубљености и збуњености сада су почели да се баве удбашким снимцима о томе ко је палио НАТО заставу. Прво су се окомили на Жељка Савовића, савјетника премијера, а вечерас су на том послу ухватили и Младена Бојанића, министра за капиталне инвестиције. И у својој политичкој катаклизми ДПС чак тражи да такви људи не могу да буду чланови владе! Јесу ли ови ДПС-овци свјесни да више нијесу власт, да су остали без фотеља и осталих привилегија и да их више нико не зарезује. Колико ми је познато нови црногорски премијер сјутра иде у штаб НАТО-а да разговара са првим човјеком тог савеза и из Брисела нико не пита ко је то палио њихове заставе у Црној Гори. Умјесто њих то више интересује старе опробане удбаше и цинкароше! Залудне ли странке, мајко мила и какви ли смо само ми то људи када смо њима дозволили да са нама владају три деценије!
Наравно, не браним НАТО нити ми је нешто стало до тог војног савеза. Што се мене тиче могао би већ вечерас да нестане са лица земље и не бих се због тога осјећао нешто другачије него што се тренутно осјећам. Чак бих био много срећнији када би се у Црној Гори, ако већ морамо да будемо под неком војном шапом, чули “мигови” умјесто “фантома”. Чини ми се да они некако више пристају овим брдима од “фантома” и “авакса”!
И није у томе ствар, него је ствар у томе што се овај ДПС понаша као да није изгубио изборе и као да је данас неки фактор у овој земљи, а посебно у Европи. А ни овдје, а ни тамо, нико не плаче за њима и чини ми се да се и ови преко границе осјећају некако релаксирано јер су се ослободили ових ДПС-оваца. Они чак осуђују ове што пале заставе НАТО-а за антицивилизацијске и антиевропске вриједности! Чудо над чудима. Странка која се куне у комунизам и чији су идеолошки преци били заклети непријатељи НАТО-а и западних вриједности данас као тобож бране те вриједности! Таквих идеолошких ишчашења као што има у ДПС-у нема нигдје у свијету. И због тога их не треба озбиљно третирати, јер и овако и онако они полако одлазе тамо гдје су требали да оду још прије 30 година. Ипак, ни данас није касно да тамо стигну!
