Пише: Иван Милошевић

И док су Милутин Симовић и остали чланови Националног координационог тијела зог пандемије коронавируса синоћ усвајали прописе ултраванредног стања и забране кретања ноћу и викендом, Мило Ђукановић је писао честитке Македонији и НАТО-у! Невјероватно је да овако драстичне мјере које обичног човјека стискају у мишју рупу поменути тим саопштава преко твитера и без обраћања челних људи ове државе, а прије свега баш поменутог Мила Ђукановића. Има ли он пречег посла него да изађе на ТВ и образложи зашто се уводе овакве мјере, а не да шаље телеграме честитики Македонији што је постала дио евроатлантске породице. 

Црна Гора се, попут осталога свијета, налази у рату са невидљивим непријатељем и има ли шта прече него да први човјек ове државе појасни нашу стратегију одбране, својим емоцијама мобилише народ да се стисне и удружи снаге, да му обећа да ће све ово проћи, али да морамо да се сви ангажуемо, итд… Умјесто свега тога, он шаље телеграм Македонији гдје хвали НАТО! Нешто ми ту не штима и питам се који је враг овим ДПС-овцима?!

Честитка Ђукановића Македонији и НАТО-у у оваквој ситуацији и у усто вече када Милутин и остали заводе ванредно стање без проглашавања ванредносг стања, је увреда за обичног човјека! Као и у свакој кризи, а посебно у овој у којој се ради о његовој глави, обичан смртник воли, жели и мора да чује некога у кога вјерује и у кога не сумња да зна шта ради. Оваквим мијешањем ДПС карти, гдје један ДПС тим проглашава ванредне мјере, а у истом моменту главни шеф пише честитке, обичном смртнику се све окрене испред очију и не зна шта да мисли. Да ли да закука због опасности која му виси над главом или да се придружи честиткама Македонији? Зар је могуће да у ноћи када се уводе ултраванредне мјере, Ђукановић пише честитке? Зар је у Црној Гори стварно све могуће, па и оно немогуће?