Посланик Уједињене Црне Горе Горан Даниловић се обратио Влади и Националном координационом тијелу.

–Господо! Наши животи нису ваше власништво. Можда вам се чини да сте господари судбина али грдно гријешите – рећи ће вам се то већ сјутра. Будите макар пристојни ако већ нисте достојни послова које обављате. Министар здравља, очигледно и весеља, тренутно је једини насмијани министар оваквог ресора у Европи. Да будемо прецизни; не смије се, него се смијуљи, а то изгледа скаредно, мучно, опскурно, перверзно. Чему се смијуљи министар Храповић док цинично и дрчно одбија хуманитарну помоћ из Србије? Коме се смијуљи? Нама? Србији? Вучићу? Онима у самоизолацији? Онима у карантину? Коме? Је ли то онај министар што је јуче, и дословце јуче, тражио да му се не дира у приватност? Министар са вишком маски и мањком васпитања? Министар увредљивости и лагања каже: Србија је хтјела да нам донира наше респираторе!, пише Даниловић.

Он појашњава да министрове торбице и торбе, маске, станови и путовања су наши, јер смо ми то уредно платили – донирали му нисмо, али платили јесмо. Респиратори нису наши, јер их нисмо купили.

–Министар здравља и подсмијавања зна разлику између купљеног и некупљеног, између нарученог и нашег! Без дилеме зна! Ако он не зна нико не зна! Министар је рецимо плаћен али није наручен, њега су нам га просто испоручили коалиционим споразумом. Камо среће да га је добављач препродао! Зна ли министар да је смијуљити се често исто што и смихуљити се? Неподношљиво исто! „Црна Гора ће наставити да помаже грађане и здравствени систем Србије, уосталом као и увијек“! – овај скеч, ову лагарију из доба короне ћемо запамтити! То доброчинство нашег „система“ знамо сви. Храповић мисли да смо дементне будале? Ми смо помагали нечији здравствени систем? Па ми ни себи не помажемо! Наши министри у свом и нашем здравственом систему не оперишу чак ни хемороиде. И тим јуначким поводом трче на „поклоничка путовања“ до Београда и Истамбула!, додаје он.

Даниловић пита зна ли потпредсједник владе, министар пољопривреде и предсједник Националног координационог тијела да се не чојка на туђ рачун и не кочопери у муци за коју је сам крив.

–Не у наше име, не на наш рачун! Ако се владиним званичницима гаде респиратори из Србије не морају да их користе. Нису гадљиви на трговачки бизнис са Београдом? Не смета им када увознички лоби тргујући преко Добракова од једног евра зарађује три? Не смета министру пољопривреде што фирме блиске врху власти увозе из Србије: воду, квасац, брашно, уље, шећер, сјеме, садни материјал, вјештачка ђубрива, слаткише, сланише, сокове, алкохолна пића, чачкалице, жвакаће гуме, најлоне, стакленике, пластику, силиконе, средства за хигијену, месо, мљечне производе, радну снагу… Увозе и нама препродају, увозе и купују од препродатог станове на Златибору, Копаонику, у Београду – на копну и на води, сматра Даниловић.

Бранити достојанство Црне Горе отпором према респираторима из Србије тако је јадно, подмукло, цинично, лицемјерно. Није то смијуљење њима него нама. Није то показивање зуба Вучићу него задњице властитом народу.

–Господо! Ставите маске, без устезања. Оне најбоље и најскупље које имате, са филтерима и мини респираторима. Ставите маске изгледаћете природно. Навикли смо вас, а и не морамо да вас гледамо ако већ морамо да вас трпимо, закључује Даниловић.