Српска православна црква и њени верници данас прослављају и обележавају Сабор Светог Архангела Михаила. Празник је у народу познатији као Аранђеловдан. У црквеном календару је обележен црвеним словом и увек се празнује 21. новембра. Хришћани су овај празник установили на Сабору светих отаца одржаном неколико година пре Првог васељенског сабора.
Аранђеловдан је према бројности верника који га славе друга најчешћа слава код Срба после Светог Николе. Дан је посвећен Светом Архангелу Михаилу који се сматра вођом небеских војски. Увек се јављао на местима на којима се јављала и Богородица тако да представља небеску силу и заштиту на земљи, а данас га слави као крсну славу и заштитника породице велики број Срба.
Михаило, први међу архангелима, на икони се представља као борац. На икони се понекад представља како је победио Деницу, оковао га веригама и стао му ногом за врат. Сматра се чуварем вере православне и борцем против јереси. Арханђел Михаило заштитник је лозе Немањића и један од светаца који ужива велико поштовање у нашем народу. Многа су народна веровања везана за овај празник и самог Архангела Михаила.
Према народном веровању Аранђеловдан се слави у јесен јер је кад су свеци делили улоге Архангел Михаило добио јесење и зимско време – време зиме и зимских тешкоћа.
Говори се да у ово време Архангел лута светом обучен у просјака да изгрди невернике и помогне невољницима.
Друго народно веровање каже да се према временским условима на Аранђеловдан може одредити каква ће бити година. Какво време буде на празник – тако ће бити током целе зиме и пролећа! Зато, ако ујутру буде ведро, чека нас година пуна сунца, а уколико буде облачно и тмурно, биће много падавина и година без много сунчаних и лепих дана.
Аранђеловдан је и крсна слава братства Милошевића из Лијеве Ријеке.