Наметање посредништва Васељенске патријаршије између Српске патријаршије и непризнате Македонске православне цркве (МПЦ) носи ризик од украјинског црквеног сценарија на Балкану. Последице недавног истанбулског састанка државне делегације Северне Македоније и васељенског патријарха Вартоломеја готово једнодушно се на овај начин тумаче у црквеним и дипломатским круговима. Овај ризик чита се у „спремности за поновно успостављање регуларности цркве Северне Македоније под именом Охридска архиепископија“, како је саопштено после састанка у Патријаршији на Фанару, али и наглашавању постојања благовремене молбе Скопља за решавање овог питања.
Васељенска патријаршија после састанка са северномакедонском делегацијом, у којој су били прелазни премијер Оливер Спасовски и његов претходник Зоран Заев, објавила је да ће „позвати делегације Српске патријаршије и непризнате цркве у Македонији на консултације ради постизања заједничког договора и решења о будућем статусу православне цркве у Северној Македонији“.
Овај гест Васељенске патријаршије и њеног поглавара многи виде као нови удар на СПЦ, али и већ темељно уздрмани црквени поредак у православљу. Верска заједница МПЦ не крије наду да ће пречицом и уз помоћ политике доћи до признавања независности, упркос древној канонској пракси да се аутокефалност стиче само уз сагласност матичне цркве.
Посредничком црквено-дипломатском акцијом васељенски патријарх легитимисао је захтев за стицање независности МПЦ који је 2018. године добио из Скопља. Овим чином, како се тумачи у црквеним круговима Северне Македоније, питање статуса локалне расколничке цркве се интернационализује и престаје да буде унутрашња ствар СПЦ. О размерама проблема сведоче и тумачења која доводе у питање и сам будући опстанак Српске цркве. Евентуална додела аутокефалности МПЦ од стране Васељенске патријаршије, по овим виђењима, значила би и ревизију темељног акта о успостављању канонске надлежности Српске патријаршије из 1922. године, што би дало крила црквеним сецесионистима у свим бившим југословенским републикама.
У седишту СПЦ у четвртак није било могуће добити коментар о позиву Васељенске патријаршије на консултације за истим столом са представницима МПЦ.
– Позив патријарха Вартоломеја, као и целокупну ситуацију разматраће Свети синод, а уколико буде потребно и Сабор. Тек тада ће бити познат наш став – кратко нам је речено у Патријаршији.
Српска патријаршија своју „платформу“ за питање статуса цркве у Македонији формулисала је још пре готово деценију. У њеном средишту је дијалог са представницима структура у Македонији, али у складу са древним канонским поретком. СПЦ Македонцима нуди само оно што је већ било на папиру, па чак и прихваћено, током преговора 2002. године у Нишу – најширу црквену аутономију епархијама у Северној Македонији, као и право на сопственог црквеног поглавара, чији избор би српски патријарх само потврђивао.
Извор: Новости
