Пише: Иван Милошевић
Ликвидирајте мене, али оставите храмове и мој народ на миру! Очекивао сам данас салву подршке НВО-а, заштитника људских и осталих права, провјерених и рента кар демократа и осталих евроатлантских заљубљеника, човјеку који је спреман да се жртвују за храмове и свој народ. У исто вријеме очекивао сам од свих њих да осуде један режим који је било којег човјека ( а не једног митрополита) довео у такву ситуацију да је спреман да се жртвује како би одбранио право на своје достојанство и право на постојање људског гласа и свога дјела. Очекивао сам да се грађанска свијест наших грађаниста, монтенегро националиста и НАТО промотера, пробуди након овог вапаја духовног пустињака и затражи помиловање, не за њега, него за оне који су га довели у такву ситуацију да његов живот није важан, ако треба да се заштити оно што је смисао његовог живота. Када оно ништа! Нигдје ни слова, нигдје ни зареза, фусноте, тачке или знака питања над ставом једног духовног пустињака да је спреман да понесе свој крст, уколико треба и сам да се разапне на њему, само како би доказао исправност своје идеје и свога духовног опредјељења. Савремени Монтенегрини пишу оду осмијеху Љуба Ћупића, наводном непоколебљивом борцу за своју комунистичку идеју и миран одлазак у смрт, а и не запажају вапај духовног пустињака са Цетиња и његову братску жртву за другога, па и за оне који га не чују!
И тај мук и безгласје над вапајем најдубљег живог духовног пустињака слика је овдашње Црне Горе. Слика једне површности, биједе политике или политике биједе, испразности идеје и безидејности идеје, наопаке идеологије и њене пакости, мравље памети и слоновске (не)моћи, унутрашњег сљепила и спољашњег лажног сјаја, повампирене безбожничке хералдике и посувраћеног унутрашњег и спољнег поноса. Слика је то тетураве Црне Горе, утамничене неокомунитичке свијести и савјести, убијеног осјећаја самилости и развејане братске мржње. Слика је то Црне Горе која не чује оно што треба да чује, а на све стране галами о ономе што није ни за причу, ни за основни породични стид и што је брука кућног и друштвеног васпитања!
Ликвидирајте мене, али оставите мој народ и храмове на миру! Тај христолики добровољни пристанак на жртву нема овоземаљску мјеру, нема тог ововременог метра који може измјерити његову дубину, али нема ни тог метра који може измјерити ововремену празнину коју са собом носе данашњи црногорски властодршци, њихови они и ови дворани, њихови бирачи и гласачи, њихова страна и домаћа булумента квазипатриотских робота и робова, до које не долазе вапај духовног пустињака са Цетиња. Мјера његове дубине је мјера њихове празнине и између та два немерљива пола копрца се ова данашња Црна Гора и сви ми са њом заједно у глибу моралне обездуховљене менталне хипертензије!
Ликвидирајте мене, али оставите цркву и народ на миру! Вапај достојан свих који су били достојни током прошлих вјекова у Црној Гори и који су завирили барем на моменат у онострано царство и покушали да га дефинишу земаљским ријечима, иако су унапријед знали да то није могуће. Тај вапај ево већ два дана куца на закатанчена црногорска врата, покушава да својом непојмљивом силом скине те силне катанце и ланце са наших душа и наших менталних стања! Али, џаба, не чује то данашња утамничена Црна Гора, али чује данашње заклињање световног жреца и подгоричко – бриселског псеудосвеца у Бриселу пред олтаром безбожног НАТО-а!
Ликвидирајте мене, али оставите цркве и мој народ на миру! Очекивао сам данас духовну и моралну побуну успаване свијести и савјести, изгубљене самилости и властите љубави! Нијесам ништа дочекао, али баш због тога овом Црном Гором тако дубоко одјекује вапај духовног пустињака са Цетиња, окачио се на све стране ових брда и полако, али сигурно, пузи уз домаће врхове и приближава се њиховом врховима и пријети да их превазиђе и суноврати се у небеско плаветнило оченашке молитве, пустињског молитвеног хода у крило онога из кога је све настало и гдје се све враћа. И можда је баш духовника и пустињака са Цетиња одабрао онај који се за све пита да преко њега и ми кренемо за њим и суновратимо се у плаветнило ове планете и овог несрећног неба изнад Црне Горе!
Ликвидирајте мене, али оставите цркве и мој народ на миру! Хвала митрополите што отвараш моју душу и без мојег знања узносиш у висине мени непознате!
