На данашњи дан, 23. августа 1254. године први пут се у једном писаном документу јавља помен Брскова, средњовјековног рудника с утврђењем, које лежи на обронцима планине Бјеласице, пет километара источно од Мојковца. У Брскову се ковао новац од средине 13 до почетка 14 вијека, у доба краља Уроша Немањића, у чијој се повељи рудник и помиње.
Брсково је у средњем вијеку било привредно средиште, које се, према вриједности производње и остварених прихода, могло поредити са градовима у приморју. Урош Немањић дозвољава да се на подручју Брскова населе њемачки рудари, Саси. Они оснивају трг Брсково и настањују се у њему. Отворили су руднике и почели експлоатацију руде сребра. Трговци су у овом мјесту образовали колоније, од којих је нарочито значајна дубровачка. У Брскову је радила ковница новца. Ковао се сребрни „брсковски динар“. Брсковска тврђава (звана и Градина) у средњем вијеку је служила за заштиту комплекса рудника Брсково. У њој се налазила и ковница сребрног новца (динара) као и складиште сребра. Рударско-трговачко насеље, трг, за вријеме свог највећег процвата је прерасло у мањи град. Почетком XИВ вијека, значај Брскова почиње да опада, да би потпуно опао када га освајају Османлије. Дубровчани га у једном тексту из 1433. године убрајају у напуштена мјеста.
Развој Брскова, као рударског и трговачког центра, може се пратити од седамдесетих година 13 вијека, од када су сачуване књиге дубровачке канцеларије и нотаријата. У Брскову је искован и први српски новац, налик на млетачке сребрњаке, али за осмину лакши. Дужи боравак владара у једном мјесту условљавао је да ово мјесто има двор. Ту би поред владара боравила пратња, савјетници и други дворјани. У доба мира, боравак владара у једном мјесту, био је, поред осталог, условљен годишњим добом, а у вези са климатским погодностима мјеста, евентуалним ловиштима. У другој половини 13 вијека, налази се привремено двор и у Брскову, ван сумње као љетњи двор, највјероватније у доба владавине краља Уроша и краља Драгутина Немањића. Хипотезу о постојању двора у Брскову потврђује један локалитет – познато Краљево коло код Биоградског језера. На Брскову – Градина постоје остаци неке грађевине, а легенда каже да је то била кула краља Уроша Немањића. Непосредно поред остатака срењовјековног града Брскова, налази се ледина. Има историјских података да се уз саму ледину налазио и Трг робова. Локалитет са именом Брсково, налази се на једном брду, око 6 км источно од Мојковца. Најновијим археолошким откопавањима на локалитету гдје је могао бити Трг, нађени су и откопани камени зидови, који су штитили град од упада. Ипак, одкопи старих градских зидина, рударске јаме, остављају простора археолозима, историчарима и другима да даље истражују овај локалитет. А предање нам говори да је назив Мојковац настао спајањем ријечи ”мој ковани новац” које је изговорио краљ Урош Немањић приликом ковања новца у руднику Брсково.
