Стару причу о прекопавању око 13.000 гробова, већином српских, на девет градских гробаља на подручју кантона Сарајево актуелизовала је најава власти тог кантона да ће ускоро донети закон на основу ког ће реализовати ту своју давнашњу намеру. Та вест је узнемирила јавност у Републици Српској, а поготово протеране сарајевске Србе (њих више од 120.000), расуте широм света, којима су гробови чланова њихових породица једина преостала емотивна веза с градом у којем су рођени и провели део свог живота.

Званичници Републике Српске кажу да сарајевска власт, у којој доминантан утицај имају Бошњаци, најављеним законом жели да заврши започети процес етничког чишћења Срба и да тако избрише све трагове вековног постојања тог народа у граду на Миљацки, па и шире.

–То раде они који се често позивају на мултиетничност и демократију. Њихова намера је да, након што су уништили српску имовину и животе многобројних Срба, униште и гробове њихових умрлих. Нема, наравно, реакције представника међународне заједнице у БиХ, а да је, недајбоже, нешто слично најавила званична Бањалука, сигуран сам да би се већ састао Савет безбедности да о томе расправља, рекао је Ненад Стевандић, председник Уједињене Српске и председавајући Српског клуба у Парламенту БиХ.

Око крајњег циља политичког Сарајева дилему нема ни председник Удружења породица несталих сарајевско-романијске регије Милан Мандић, који пуних 28 година трага за посмртним остацима свога оца, кога су у том граду на његовом кућном прагу убили припадници Армије РБиХ.

–Уништавањем српских гробова жели да се докаже како Срби нису никада живели у БиХ и како су на те просторе дошли као агресори да би убијали мирне и поштене муслимане. Може се очекивати да након свега на ред дођу и српске богомоље које вековима постоје у БиХ, изјавио је Мандић.

На неколико хиљада надгробних споменика на сарајевском гробљу „Баре” још пре три године постављене су налепнице са позивом сродницима „да се јаве” или ће у противном посмртни остаци њихових најмилијих бити ексхумирани и завршиће у колективној гробници. У „Покопу”, предузећу за сахране и управљање сарајевским гробљима, тада је „Политици” речено да су налепнице стављене на основу одлуке Скупштине града Сарајева из 2010. године, којом је дефинисано да се „гробно место или гробница могу прекопати по истеку десет година од дана сахране у случају да нису одржавани и да се за њих не плаћа накнада (годишње нешто више од четири стотине евра)”.

Најда Вранић Беширевић, портпарол „Покопа”, изјавила је да у међувремену „није прекопан ниједан гроб”, чак „ни они за које одржавање није плаћено више од 30 година”. У том случају, како је навела, ради се о милионским дуговањима.

У писаном одговору на наша питања, она спомиње и налепнице са надгробних споменика и тврди да „та врста позива сродницима умрлих нема везе са неплаћањем годишње таксе”, него са „прикупљањем података” за сређивање њихове делимично уништене архиве.

Иако је Најда Вранић Беширевић заобишла одговор на наше питање у вези с најављеним законом, сасвим је сигурно да са његовим спровођењем неће бити проблема с обзиром на чињеницу да је тај акт креирала власт кантона Сарајево, која је и оснивач „Покопа”.

Извор: Политика