Пише: Антоније Ковачевић
“Јавља ми се” да ће у завршном чину црногорске драме, у улози спасиоца-мироносца на белом коњу у Подгорицу ујахати Вучић, који ће благим али чудотворним погледом испод обрва учинити да се неки парафи у спорном Закону преко ноћи сами избришу, а неки други опет допишу…
Данашње наградно питање за милион долара које, наравно, никада нећете добити, гласи…
“Која особа као заједнички именитељ, а неки би рекли и лоша карма, повезује Мила Ђукановића, Чеду Јовановића, Ненада Чанка, Латинку Перовић, Николу Самарџића и бар још десетак имена са фамозног списка “интелектуалаца” који су јуче, чврсто кано клисурине, стали у фронт одбране хајлендерске марлборо републике “између планина и мора, где горски ветар пева песму“…а која више од свега мрзи митрополита монтенегринског Амфилохија, јербо му се замерио једне прилике, једним говором, над једним одром, у коме се наша загонетна персона препознала?”
Алал вам штрудла, погодили сте! У питању је особа чији умилни надимак је у корелацији са количином фекалија које неконтролисано може да избаци у јединици времена, али је зато обрнуто пропорционалан непатвореном злу које изазове сваки артикал који у форми тзв. кризног политичког маркетинга репродукује у последњих двадесет пет година, штитећи своје клијенте и налагодавце. А они га, заузуврат, плаћају сувим златом, свесни да у том кругу пакла не постоји гори, тј. бољи, баш ко да им га је лично Луцифер послао у помоћ. Беба, дакле.
Након оног одурног скандала у коме је, пре кусур година, штитећи политички химен Мила Ђукановића од једне жене, опозиоционарку Вању Ћаловић дискриминисао потурањем лажног анима порнића, Беба се, свестан да ће својом зализаном, али свеједно непоправљиво накарадном појавом, угрозити свој бизнис, повукао из јавности. Уследило је то након гостовања у Утиску недеље, у коме је пред камерама признао злодело. Утисак недеље је, гле чуда, после те недеље нестао са ТВ екрана.
У поменутој емисији, надобудан какав јесте, излануо се да ради за напредњачку камарилу, па су ови брже боље, збогради “угледа” који Беба ужива међу пучанством, већ сутрадан званично демантовали информацију. Али остала је прича да неформално саветује Вучића о евроинтеграцијама и, пази сад – екологији. За ово друго могу и да поверујем. Под условом да постоји грана екологије која се бави производњом отпада, који онда ове друге гране екологије санирају…
Беба је, како год, наставио да, из другог плана, искежених зуба и сакривен иза каце са помијама, контаминирајуће делује на све што иоле уздрма кавезе постмодернистичких пашалука Србије, те Црне Горе и Брда.
За потребе Вучићевог обрачуна са опозицијом основао је балканску шатро-истраживачку мрежу Антидот, скупио пар беспризорних ликова, међу којима се истицао извесни Иштван, уступио им своју богату, у Спектри годинама прикупљану пацовску архиву, из које су ови онда бесомучно копали неподопштине за потребе режимских медија, Пинкова, Информера и иних.
Колико је далеко спреман да оде у лажима говори чињеница да је, мртав-ладан демантовао да стоји иза напредњачке изложбе „Нецензурисане лажи“, иако је перформанс идентичног концепта претходно уприличио у Црној Гори, где је, јелте, требало доказати/фингирати медијску кампању против Ђукановића.
Делима присутан ко лебдећа смрт из Поових романа, ту и тамо се појави и ликом, као ономад на промоцији Весићеве књиге у друштву Вучићеве бивше жене, док баца фризби у канцеларији Жељка Митровића, или на предавању Николе Самарџића, још једног од потписника фамозне петиције због које ово и пишем.
Па, кад је већ поменусмо, да се вратимо на њу, тему…
Случајни пролазник би, за почетак, требао да зна да је Беба, по сведочењу Јовице Станишића врбовани шпијун МИ6, човек који је, за потребе свог бизниса, поново ујединио крњу Југославију, од Хоргоша до Улциња. Дакле, неформални Коштуничин наследник, истина са мало другачијом, компромитујућом визијом федерације. Час у Београду, гадећи Србима Црногорце, па онда мало у Подгорици, где горштаке и приморце, као мастер минд Милових медија, трује и хушка на северну браћу.
Ових дана његова је рола достигла свој крешендо, као оперативца извођача само наизглед сумануте идеје Мила Ђукановића да донесе Закон којим ће поништити Његоша и све оно што је у Црној Гори вредело од памтивека. А Мило није глуп, зна да га ова игра може коштати много, јер за разлику од политичких Црногораца, међу којима доминира, на верском плану Амфилохије и СПЦ још увек имају неопозиви ауторитет. Даљим заоштравањем конфликта по религијској линији Ђукановић се излаже веееликом ризику да изгуби политичку подршку, гласове које је све теже прикупљати по старом, Машановом рецепту, од врата до врата. Зато и верујем да нећемо још дуго гледати овај циркус, те да је велико финале представе пред нама. А да је петиција шлагворт за гранде катарзу…
Ајде да упростимо ствар. Беба ради и за Вучића и за Мила. Дупљак, али само наизглед, јер су ова двојица заправо један створ са две главе, зваћемо га Миловук. Зашто онда тај и такав Беба, у тамо некој петицији, за покушај државног удара у Црној Гори оптужује “једно око у глави” његовог Франкештајна, МилоВука…? Поготово јер је и голим оком видљиво да се Вучић прилично незаинтересовано и у политичком смислу помирљиво односи према “црногорској кризи”, а да његови Кербери у скупштини скачу на провокацију Бошка Обрадовића баш као да је овај у парламент донео доказ да је Вучић генетски Албанац, а не тамо неки картон-памфлет против Мила.
Зашто?
Једини логичан одговор гласи – зато што петиција, као што рекосмо, није последњи чин.
А нешто ми говори, “јавља ми се” да ће у том, завршном чину црногорске драме, у улози спасиоца-мироносца, са маслиновом граном и на белом коњу у Подгорицу ујахати Александар Вучић, који ће благим али чудотворним погледом испод обрва учинити да се неки парафи у спорном Закону преко ноћи сами избришу, а неки други опет допишу. Мило би у тој Бебиној бајци требао да засија новим сјајем разумнога државника, те успут искористи прилику да реши неке унутарстраначке проблеме који га море. А жртва би, по том сценарију, могао бити онај трећи, архинепријатељ оба суверена и њиховог заједничког злог врача – Амфилохије.
Лидер Двери, поменути Бошко Обрадовић, пре три је године јавно поставио посланичко питање да ли су Вучић и Мило “заједнички уплатили” пет милиона долара на рачун једне банке у Бечу. Бебин рачун. Одговора није било…
На крају, то остаје једна од две непознате у овом модерном десетерцу: Колико ће милиона овога пута добити Беба са заједничког рачуна Миловука… Друга непозната је већ много компликованија и неизвеснија, а даје одговор на питање: Којом ће примором, триковима и црном магијом Синод и патријарх, четврти међу србогорским јахачима апокалипсе, склонити Амфилохија са трона Светог Петра Цетињског?
Живи били, па видели.
И на крају, једно запажање, сасвим лично… Дан када Владимир Беба Поповић више не буде имао посла на овим просторима, када више не требадне никоме, биће сунчан дан. Потписујем.
Извор: Преокрет
