Адвокат Велибор Марковић написао је да непоступање по ограничењу кретања не може да представља кривично дјело јер није донесен посебан закон.

–Иначе, сва лишења слободе, задржавања и одређивања притвора и покретања кривичних поступака због кршења наредбе Министарства здравља којом се ограничава право кретања, супротна су Уставу, Кривичном законику Црне Горе и општим начелима кривичног права, а сама наредба којом је прописано да њено кршење представља кривична дјела из цл.287. и цл. 302. наведеног законика представља елементарно непознавање права, које би морало да води утврђивању нечије одговорности. Ово стога што према основној маxими континенталног кривичног права којем и ми припадамо, нема кривичног дјела, нити казне без закона  па се стога ни наредбом као подзаконским актом може прописати да непоступање по њој представља неко од наведених кривичних дјела. Тако нешто би било могуће једино под условом да је донесен закон или проглашено ванредно стање, када би се могле доносити наребе са законском снагом, у којим случајевима би се радило о нормама тзв. бланкетне диспозиције (бланкетне норме); међутим, с обзиром да до доношења једног таквог закона или проглашења ванредног стања није дошло, непоступање по наредби као подзаконском акту не може за собом да повлачи кривично-правне посљедице. Или конкретно, ограничење слободе кретања је према цл. 39. Устава Црне Горе је било могуће одредити без претходног проглашења ванредног стања, али без донесеног посебног закона, непоступање по том ограничењу не може представљати кривично дјело, написао је Марковић.

Извор: Вијести