Оно што даје наду да се овом режиму може стати на крај су бројне грађанске, мирне, али убојите, појединачне акције. Када су аутори тих мини-побуна млади, онда мислим да је то незаустављиво и режим, па уколико и употријеби репресију, губи на дуже стазе. На друштвеним мрежама поводом задњих цртања по црногорским градовима одомаћио се израз „Графитна револуција“. 

Сликања тробојки по градским зидовима је одличан потез, а овај који је забиљежен у Загоричу, морам признати, по стваралаштву и духовитошћу превазилали досадашње. Наиме, пјешачки прелаз је офарбан у српским бојама, а и улични ивичњаци осванули су у црвено-плавој и бијелој боји. 

Сјајно и честитке за младалачку побуну и грађанску машту!

Плејади духовитог бунта и грађанском отпору придружио се и Дарко Вукадиновић. Он је јутрос приведен у полицију због цртања тробојке, а његово изјава надлежнима је прави уникат укусног и господственог отпора у складу са традицијом Црне Горе. Његову изјаву објавио је ИН4С.

-Ја сам вечерас око 23.00 часа изашао испред своје куће и на трафо-станици која се налази поред пута, почео да цртам црногорску тробојку са спрејом. Ово сам урадио јер сам синоћ сањао мог покојног дједа, који се борио за ову државу и био велики Црногорац и у сну ми је рекао да жели да нацртам, да жели да види из гроба, јер се гроблеј и дједов гроб налазе у непосредној близини. Напоменућу да ја нисам цртао-сликао српску заставу, већ ону за коју се мој дјед борио и изборио и са тим нисам хтио да код никога изазовем узнемиреност, већ како сам и навео да испуним жељу дједу. На питање ПС, да ли сам у некој организацији или политичкој партији, наводим да нисам, не припадам ни једној политичкој странци, а све ово сам урадио из љубави према Црној Гори, коју волим више него ови „мирашеви“ патриоти, појаснио је Дарко.

Ништа духовитија није ни сателитска антена у Зети. Офарбана је српским бојама и са оцилима и прима све програме. Чисто сумњам да је овај режим планирао да наиђе на овакве врсте отпора, а наредни дани ће показати шта ће да смисле да се томе супроставе. 

Поводом поменуте револуције почеле су и да се пишу пјесме. Тако је Миливоје – Брџа Брковић, који је заслужан за велику српски мурал на Златици, ушао и у стихове.

МИЛИВОЈУ- БРЏИ БРКОВИЋУ

Са поносом ово пишем
Свака част и алал вјера,
Миливоје Брковићу
Српски сине из Пипера.

И из Берана стижу прилози за Графитну револуцију. Читав један зид дугачак више десетина метара је у новом руху и српским бојама, а изнад њега је направљен крст са четири оцила.

https://www.facebook.com/vladan.trisic/videos/3098152686879440/