Специјалиста медицинске психологије у Клиничком центру Црне Горе (КЦЦГ) Мина Газивода каже да је током пандемије евидентан пораст емоционалних потешкоћа код људи, проблеми у партнерским и породичним односима, пораст зависности и других неприлагођених облика понашања, па све до деструктивних радњи које могу бити усмјерене према себи или другима.

У КЦЦГ од понедјељка психијатријске амбуланте поново раде у пуном капацитету, те је психолошка подршка поново доступна свим пацијентима.

Подсјећамо, од 30. марта до 18. маја КЦЦГ је отворио телефонску линију за бесплатну психолошку подршку, а из Клиничког центра нису одговорили на питање Дневних новина да ли ће она поново бити отворена.

Ипак, специјалиста медицинске психологије у КЦЦГ Мина Газивода наводи да психијатријске амбуланте сада раде у пуном капацитету.

–Од престанка рада линије до уназад три недјеље, грађанима је у оквиру КЦЦГ психолошка и психијаријска помоћ непрекидно била доступна у оквиру Поликлинике тј. амбулантни прегледи су се обављали по редовном режиму рада. Због погоршања епидемиолошке ситуације, овај рад је привремено био редукован на хитне случајеве, те су се помоћ и подршка континуирано пружале најрањивијим појединцима тј. када год се психичко стање особе окарактерисало као битно погоршано, а пружање помоћи као неодложно. Од понедјељка тј. од 26.10. психолошке и психијатријске амбуланте поново раде у пуном капацитету и по уобичајеном режиму рада, казала је Газивода.

Да је, пак, телефонска линија за психолошку подршку током пандемије потребна, говори податак да је у периоду од 30. марта до 18. маја примљено више од 700 позива.

–Од 30. марта до 18. маја на линији за психолошку подршку КЦЦГ било је више од 700 позива са преко 1.000 радних сати, односно стручњаци из области менталног здравља су на дневном нивоу у просјеку одговарали на 20 позива. Око двије трећине позивалаца чиниле су особе које до тада нијесу имале потребу за таквом врстом подршке, односно њихов први сусрет са стручњацима из ове области био је потакнут ситуацијом пандемије корона вируса, рекла је Газивода.

Газивода наводи да, будући да је ситуација у којој се налазимо глобалних размјера, можемо претпоставити да су њоме на неки начин погођени сви појединци.

–Ипак, посебно рањиве категорије су старије особе, хронични болесници, несамостална лица и дјеца. Евидентан је пораст емоционалних потешкоћа различитог степена, проблеми у партнерским и породичним интеракцијама, пораст зависности и других неприлагођених облика понашања, па све до деструктивних радњи које могу бити усмјерене према себи или другима, рекла је Газивода.

Извор: РТЦГ