Search
Close this search box.
Search
Close this search box.

Парастос у Кравицама: Да се не забораве злочини Насера Орића!

У цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца данас ће бити служен парастос за 158 настрадалих Срба из овог мјеста и сусједних заселака у одбрамбено-отаџбинском рату, од којих су 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице на православни Божић 1993. године.

Парастос ће бити служен у 11.00 часова, а за 12.00 часова предвиђен је кратак комеморативни програм, те одавање почасти и полагање цвијећа уз спомен-крст у Кравици за 3.267 погинулих српских цивила и бораца из средњег Подриња и Бирча. Обиљежавању ће присуствовати савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске генерал Милан Торбица и министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац.

На тај начин биће обиљежено 28 година од великог српског страдања на подручју братуначке мјесне заједнице Кравица. Етничко чишћење у средњем Подрињу започело је у априлу 1992. године уништавањем свега што је српско.

Муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја, вршиле су прогон и убиства српског становништва и уништавање имовине током цијеле 1992. и почетком 1993. године.

Послије бројних злочина у српским селима око Сребренице и Братунца у првој години грађанског рата у БиХ, Орићеви џихадисти су крвави пир наставили и 1993. године када су на православни Божић упали у Кравицу и убили 49, ранили 80 српских цивила и војника, а седам их је нестало. Пет их још није пронађено ни након 28 година. Међу несталима тог дана су и двије жене.

Naser Orić - Posts | Facebook
Насер Орић

Село је на Божић опљачкано и запаљено је 688 српских кућа. Уништено је око 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката. Око 1.000 становника у једном дану је остало без домова и кроз сметове се пробило према Дрини избјегавши сигурну смрт преласком у Србију. Без једног или оба родитеља остало је 101 дијете.

Од почетка рата, па све до половине 1995. године муслиманске снаге из Сребренице стално су упадале у српска села око овог мјеста, Братунца, Милића, Скелана и Зворника, убијајући све што стигну, пљачкајући и палећи српску имовину. Заробљене су мучили, масакрирали, одсијецали им главе и показивали их у Сребреници, док је забиљежен и случај да су Ненада Ранкића пекли на ражњу.

По проглашавању Сребренице заштићеном зоном УН у априлу 1993. године, умјесто демилитаризације настављени су упади у српска села. Изузимајући три села уз Дрину, уништена су сва остала српска села на подручју сребреничке и велики број села у братуначкој и милићкој општини /више од 100 села/, а јединице Насера Орића убиле су око 3.000 Срба од којих више од половине цивила.

Напади и масакри најчешће су извођени на велике православне празнике као што су Божић, Петровдан и Ђурђевдан. Зликовци нису остављали живе ни болесне и непокретне, жене, дјецу и старце, а заробљени су умирали након бруталних мучења и тортура. Тако је било и у Кравици.

Заробљеном Анђелку Млађеновићу из Јежестице, пред мајком Савком, одсјекли су главу, завезали је за возило и одвезли у Сребреницу, о чему постоје фотографије, а Савку су након злостављања, такође, заклали са још неколико цивила, очевидаца тоих злочина. О томе је свједочио Кравичанин Драгомир Миладиновић чији су синови Ратко и Ђорђе погинули тога дана.

Два дана након масакра пронађено је и сахрањено седам масакрираних тијела, а тек послије два и по мјесеца сахрањено је још 42 унакажених тијела. Осим Драгомирових синова Ратка и Ђорђа, на Божић су, бранећи нејач, погинули још браћа Војислав и Радојко Богићевић, Крстивоје и Иван Ђукановић, Анђелко и Драган Млађеновић, Видосав и Миладин Ђокић, те Вујадин и Миладин Долијановић.

У нападу сребреничких муслиманских снага на Кравицу учествовао је, према свједочењу преживјелих мјештана, велики број Бошњака, који су се послије рата вратили на подручје Сребренице и Братунца.

Ни 28 година од српског страдања нико није одговарао за убиства и злочине у Кравици, као ни за остале злочине у великом броју наведених српских села у средњем Подрињу, изузимајући двојицу Бошњака који су осуђени за три појединачна убиства на подручју Братунца.

Божићни напад на Кравицу је, према причама живих, али и историјским подацима, био наставак усташког злочина који је почињен на Видовдан 1944. године, када су усташе из околних села запалиле 38 Срба у подруму једне куће у селу Зонићи код Кравице. Међу запаљенима су били једногодишња Јефа, као и Павле и Василије Павловић, који су имали 64 године.

За тај злочин нико није одговарао и поучени тим сазнањем потомци кољача из Другог свјетског рата починили су нови злочин вјерујући да поново неће нико одговарати што се, нажалост, обистинило.

Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

ЕПИСКОП МЕТОДИЈЕ: Јелена је једна од нас!

СЛИКА ВИШЕ ОД РИЈЕЧИ: Ник и Генци провоцирају, али нико о томе ни ријеч!

ЈЕЛЕНА БОЖОВИЋ: За ДПС нема мјеста у Беранама!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

sulejman

СУЛЕЈМАН ФИЛИПОВИЋ: Из усташа у партизане!

jajce

29. НОВЕМБАР 1943. ГОДИНЕ, ЈАЈЦЕ: Дан када су Србе окупирали комунисти!

minus

ТАЈНЕ АРХИВЕ: Усташки министар договорио сусрет папе и Броза!

drazin-muzej

ЗАПАД И ДРАЖА: Зашто су савезници напустили Драгољуба Михаиловића?

darija

БЕОГРАД: “Дани Дарије Дугине”, симбол отпора суровом свијету!