На данашњи дан, 31. августа 1941. године четници су послије једнодневне борбе са Њемцима ослободили Лозницу.

Лозница је тако 1941. године постала први град на територији читаве Европе који је ослобођен од Њемаца, као и први случај од почетка рата да су се њемачки војници предали. То је био први озбиљнији ударац фашистима на територији окупиране Краљевине Југославије. Битка за Лозницу се одиграла 31. августа 1941. године између четника и Њемаца у Другом свјетском рату. Напад четника на Њемце у Лозници услиједио је одмах послије њемачког одбијања да се предају.

Током ових борби погинуо је четнички командант потпуковник Веселин Мисита, који је предводио напад на Њемце у Лозници. Послије једнодневне борбе, Њемци су били принуђени на предају, четници су заробили 93 војника, који су били први њемачки заробљеници у окупираној Европи. Напад на Њемце у Лозници означио је почетак устанка српског народа против окупатора у Србији. Устанком српског народа против окупатора, отпочеле су прве четничке акције према Њемцима са онеспособљавањем и затварањем главних путева који воде из Шапца и Ваљева према унутрашњости Подриња. Послије ослобођења Лознице, услиједио је четнички напад на Њемце у Бањи Ковиљачи, руднику Зајачи, селу Завлаци и Крупњу, који су натјерани на повлачење. Ослобођено је цијело средње Подриње, а српске устаничке акције против Њемаца проширују се у наредном периоду на Шумадију, Мачву и долину Западне Мораве.

Одлука о нападу на Њемце у Лозници и дизању устанка у Подрињу донијета је на састанку у манастиру Троноша 30. августа 1941. године. За команданта операције против Њемаца у Лозници изабран је потпуковник Веселин Мисита, који је био и најстарији по чину међу четницима. У 9 часова ујутру, пошто су се огласила звона са цркве у Лозници и испаљено седам хитаца из пушке, по раније договореном сигналу, услиједио је свеопшти јуриш на њемачке положаје. Потпуковник Мисита погинуо је на челу својих бораца, лично предводећи јуриш и бацајући бомбе на Њемце и том приликом пресјекао га је митраљески рафал. У борбама за ослобођење Лознице заробљена су 93 Њемца. Извјестан број је погинуо и рањен, а остали су спроведени у манастир Троношу, а рањени упућени у болницу. Са заробљеним Њемцима поступано је хумано – свима којим је било потребно указана је љекарска помоћ. Четници су имали осам погинулих, на чело са потпуковником Веселином Миситом, и четири рањена борца. Заплијењена је већа количина оружја. Извештај о ослобођењу Лознице поручник Георгије Бојић послао је на Равну гору пуковнику Драгољубу Михаиловићу, који је одобрио даље ширење устанка и операције против Њемаца у Подрињу. Град је био слободан 40 дана, а онда су окупатори поново ушли у октобру и у њему остали све до септембра 1944. године.