Пише: Иван Милошевић
Ни Сунце није поштено изашло, а јутрос поранио Данило Бурзан да брани Мила и саопшти народу да је вољени Вођа здрав, да се осјећа добро, да су га сви видјели у Тузима, да није кашљао нити се презнојавао, да се лијепо сликао испод црногорске и албанске заставе, да је обећао што стално обећава и да је спреман да влада још 100 година. Бурзан је чак и дао заклетву да ће га у томе слиједити док је жив, да ће га подржавати на сваком мјесту, да ће свако јутро дизати ДПС заставу и срицати партијске оде. Има Бурзан за то времена, сада је у пензији, па може нашироко и надугачко да конта одбрамбене стратегије омиљеног Вође и његове дружине!
Није ми јасно откуда овима времешним новинарима и журналистичким ведетама комунистичког доба толика жеља да и у позним годинама некога бране и када нико од њих то не тражи. Чудо је тај комунизам! Када те једном научи да волиш Вођу, нема послије тих година које ћете од тога одучити. Када биолошком муком оде један одмах пронађеш другога и све тако унедоглед. Таман си толико жив колико служиш и браниш Вођу, он је мјера твог живота и неживота, слободе и неслободе, смисла и бесмисла. Без њега си ништа и више од ништа, без њега ујутру не можеш ни да се пробудиш, ни да протрљаш очи и попијеш кафу, јер прије свега тога мораш да одрецитујеш дату заклеву Вођи да ћеш га слиједити и онда када не треба да идеш за њим и када те нико на то не тјера!
Бурзан брани Мила од србијанских таблоида, њихових лажи, болесне опсесије његовом појавом, конта да је све због тога што је Мило велики Вођа, поглавица од Црне Горе, државник и галактички визионар, његов и наш пророк, спасилац на узбуканом корона и осталом мору, итд… Ама, Бурзане, није Мило мали, није Мило неписмен, није Мило неук са мањком можданих вијуга, па га ти сад браниш. Зна он сам да то ради, па уколико му се не свиђају србијански таблоиди и вријеђа га што пишу да је болестан када је здрав, зашиљиће оловку и написати тужбу или ће наћи неки други одговор на све што га је снашло. Не требају њему пензионери да га бране од њега самога, гину за његове идеје и идоле. Али, чудо је та жеђ да добровољно будеш у нечијој сјенци, да се од милине сунчаш у њеној хладовини и да вријеме мјериш по њеној дужини и ширини. Чудо је та потреба да увијек мораш да припадаш некоме другоме, да је тај други темељ твог заноса и поноса и да без Њега не постојиш!
Уколико су ти србијански таблоиди толико небитни и безначајни, као што тврди Бурзан, зашто дизати толику буку због њих и зашто због њих бацати у тамницу једног младог човјека у Бијелом Пољу! И ја мислим да су ти Алои, Малои, Информери, Скандали и Мандали, тотално небитни и да их треба избјегавати. Међутим, таман колико су и они небитни толико су небитни и ови ДПС дворани у озбиљним годинама који и у осамдесетим свједоче да живе и даље у 45-етим и да и даље чезну да носе штафету великом Вођи!
