Пише: Иван Милошевић

Ма колико се трудио да не обраћам пажњу на изјаве бивших и садашњих комуниста, они су тако наметљиви и медијски спиновани, да не можете ћутке поред њих да прођете. Гдје год се окренете, скоро иза сваког чошка, вребају вас бивши Титови пионири са црвеним марамама и у кратким панталоницама. Иако су зашли у дубоке осамдесете или деведесете године, не предају се. Још увијек су орни да испред себе истакну слику Броза, попут Изета Фазлиновића подигну собни Титов јарбол и дан почну заклетвом маршалу да са његовог пута неће скренути.

Један од тих јарбола већ дуже у Црној Гори усправним држи Данило Бурзан, некадашњи неизбежни члан бивших ЦК-ова, црвеник разних комисија и поткомисија, штампања идеолошких новинарских правила и заговорача и поклоника лика и Брозовог дјела. Мислим да је он изданак једног времена у којем је Тито био мит над митовима, он је био толико обожаван да су његови поклоници мислили да не може и не смије умријети. А када се то десило, поменути и остали Бурзани, већ три деценије бауљају овом планетом тражећи његове трагове и не пристају да њега нема. У неком међувремену пронађу Брозову замјену, па из петних жила и подмлађени најмање 50 година, на све стране шире нове-старе митове о непогрешивом вођи, његовој футиристичкој визији и незамјењљивости. Таман тако и овај Бурзан, опијен актуелном Титовом замјеном у лику шефа ДПС-а, диже глас против свега што главном газди није по вољи. Данас се окомио на шта друго него на литије и успут набифлао неколико реченица против српских митова, њихових погрешних праваца и интерпретација. Те је мит СтефанНнемања, те је мит Рибница, те је мит Српство Црногораца, те је мит Ловћен, те је мит слобода, те је мит црква, а једино што није мит то је непоколебљиви вођа и једино није мит онај мит који он шири. 

И ови бивши комунисти, пардон и садашњи, стварно су прави јунаци из партизанских митолошкиох албума. Иако су у поодмаклим годинама не сумњам да би опет засукали рукаве, формирали нову ОЗНУ и УДБУ, похапсили све оне који нијесу на њиховом курсу, послали на Голи и остале отоке и не бих одатле пуштали наредних 100 година. Таман толико колико мисле да ће још живјети. И гдје се баш такви шампиони митоманије нађу да критикује туђе митове, а посебно гдје се они нађоше да то раде, а појма немају нити их интересује да докуче шта су то митови. Нећу им ни ја то објашњавати, јер је то залудан посао и залудно губљење времена, али и поред тога они ме понекад натјерају да напишем стотињак залудних реченица о њиховом атеистичким и богоборачким митоманија. Истина, никоме то не користи, али и не шкоди, па се тјешим да сам и рекао нешто што ваља о онима којима осим Броза у претодних 500 година ништа није ваљало нити је вриједно помена. Залудних ли људи, мајко моја, а још залуднијег ли мене, када се њима бавим!