Пише: Иван Милошевић

Прошлост за све којима Црна Гора није највећа светиња, рече данас шеф ДПС-а. У преводу његове странке то значи да сви који Мила не доживљавају као највећу светињу треба да буду дио прошлости. Ко је то толико наиван и има ли иједнога мученика да то треба да му се доказује да је шеф ДПС изједначио државу са самим собом, упрегнуо је у своје визије и сновиђења и сам себе прогласио јединим тумачем државних, односно личних интереса. Када Мило каже држава, онда мисли на себе, када каже да је треба одбранити, онда мисли да све треба да уради да би себе одбранио, када напада оне који би наводно да сруше Црну Гору, он заправо мисли на оне који би њега да смакну са власти. Треба ли сада о томе писати семинарске радове, држати трибине и цртати стрипове за малу дјецу! 

Е, па у том тумачењу државе пола народа Црне Горе не доживљава ову државу као светињу! А и зашто би једног човјека и то онога који није из његовог породичног окружења славио као неког свеца или светињу? Нека он тај ореол свеца окачи око врата своје породице и њима нико не бране да уколико треба и да му се свакога јутра клањају и читају молитву. Зашто би то неко други радио, посебно ван његове породице није ми јасно!

У маниру провјереног диктатора, самозаљубљеног политичара, Мило тражи од оних који му вјерују да га славе као неког свеца, религиозног гуруа, културног и духовног еманципатора, атеистичког месију и вођу над вођама. И чудно је да човјек са таквим диктаторски и антиевропским мјерилима и политичким стилом зове своје бираче да се боре за европске, одночно његове личне идеје и мобилише их за државну, односно сопствену одбрану. Он то ради већ деценијама и што је најжалосније током тога времена добар дио народа прихватио је да државу као светињу изда на реверс Милу и да бранећи државу заправо из петних жила брани Мила и његову читаву фамилију. Е, та појава већ јесте за изучавање и семинарске радове!