Пише: Иван Милошевић
Коначно се јавила Александра Вуковић и то након једномјесечног ћутања и баш је изабрала да се гласне на Светог Саву. Боље да је ћутала још мало, да не квари овај дан, својим злурадим опаскама и лелекањем над њеном и ДПС-овском Црном Гором. Нешто ми и није данас до препирања са овим ДПС-овцима, а посебно са овом Александром, али једна њена реченица толико носи неке злурадости, очајног беса, али и женског безобразлука, да морам нешто да шкрабнем.
-Уусљед тога, менталне затрованости, данас по црногорским улицама нападају полицију која штити нас и њих, у жељи да оставе трагове хомогенизоване мржње, у три боје, поручила је Александра народу који ових дана црта тробојке по црногорским градовима, а полиција их због тога хапси.
Хомогенизована мржња у три боје! Драга моја Александра, гдје ти виде ту мржњу и још у три боје и слушаш ли ти шта свештеници говоре на литијама, а и због чега се цртају тробојке по Црној Гори? Слуша ли Александра ишта друго него РТЦГ и чита ли било коју новину осим “Побједе”, и излази ли ових дана на терасу, гледа ли лица на хиљаде младих у тим шетњама, и гдје уопште ових дана борави ова Вуковићка? Да није и она скокнула мало до Мајамија по препоруци свога газде да обиђе тамошње бутике и купи нове шешириће? Гдје ти виде, драга сестро, ту хомегонезивану мржњу, побогу, гдје ти то откри у овом мору молитвеног бунта једног народа и дијела становника који нешто није наклоњен твојој странци, а нешто им се и не свиђа твој лидер и политички идол? Каква те је мржња спопала и то у три боје, а те боје су заставе и некадашње државе о којој и ти рониш сузе и сањаш да ћеш се пробудити у том њеном, врлом и лијепом свијету? Како ћеш, драга сестро, да одгледаш црногорско коло, када је оно за тебе “хомогенизована мржња у три боје”? Хоћеш ли то да мијењаш и ту ношњу и све оно што ју је изњедрило у ових пет вјекова и то да замијениш само са једном бојом твога Монтенегра?
Можда нијесам у праву и можда те не схватам, прихватам и то, али и Александра би требало да се мало упита и врати на оно што прича и сије као хомогенизовану мржњу у три боје. Нека Александра мало мућне главом, ако јој то дозвољава шеширић, нека се осврне око себе и разгрне мрак своје странке, прогледа новим очима и види оно што се пред њом стварно дешава. Како ћеш, драга сестро Александра, сјутра изаћи на улицу и међу Србе са том хомогенизованом мржњом у једној боји која се циједи из твојих ријечи? Имаш ли ти неког пријатеља Србина, осим оних који чуче у твојој странци, и видиш ли ти у њему толико мржње о којој причаш? Нема код Срба, па и код ових у Црној Гори, мржње ни према теби и теби сличнима. Има само наде да ћете престати да нас оптужујете за све оно што ви сами већ пар деценија радите у Црној Гори и рођену браћу проглашавете непријатељима, туђим слугама, окреченим мржњом у три боје.
Јежим се, драга Александра, и нека ми буде опроштено, овом твојом мржњом у једној боји!
