Пише: Иван Милошевић

Невјероватно је да се наводни грађански интелектуалци, са развијеном плаштом европске демократије на грудима, заговорници слобода и сексистичких неслобода, у овом времену короне, када грцамо од стега и главу не можемо да промолимо под њиховом теретом, подухватио да критикује љубљење митрополита Амфилохија у руку! Чудо да нијесу видјели бројне овдашње рукољубе другог и одмах до првог ешалона поданика ДПС-а, који данас од ода предсједништву ДПС-а, не  могу људски ни да назову добро јутро. За то су слијепи, али нађоше се угрожени што су неки вјерници пољубили митрополита у руку и од тога су направили тобожњи теолошки-философски трактат и подастрли га под прозор ДПС-а и ВДК (Врховног државног кабинета) како би показали да и они имају шта хистерично да додају у овој антицрквеној ДПС хистерији и да то не може без њих да прође. Штавише, сматрају да све то треба баш они да предводе!

Балша Брковић са страница “Вијести” острвио се данас на митрополитову руку, не пушта је из загрљаја, гледа и испитује са лијева и здесна, гата у њене дланове, открива скривене поруке, броји видљиве и невидљиве пољупце и сабира ДПС поене. Хоће пошто-пото да од митрополитове руке направи један од корона кластера, да је усидри у центар вирусног жаришта, окади својим атеистичким мултикултуралним и обезбоженим тамјаном и прогласи за богословску јерес и тајновиту опасност и инвазију са друге планете. Медитира о митрополитовој руци, некако би да проникне у њене тајне, открије њене канале и богазе, сурва се низ њене урвине и допре до смисла религиозног пољупца. Некако би да га схвати, али не иде, не примају се ти пољупци на његову монтенегринску фатму и кластере, не каче се за његову прозу и поезију и измичу његовом перу!

Ипак, зна да нешто не ваља у тој руци, па у помоћ зове микробиологију и епидемиологију, Бобана и Сенада, Кенана и Милутина, да заједно распреду тајну митрополитове руке и пољупаца који на њу слијећу. Некако би да им поткреше крила, претвори у капљичне преноснике заразе, изолује у епрувети и осуди на вјечну самоизолацију и шта још све не. Мистика митрополитове руке утиснула се у Балшине вијуге, ровари по његовој сивој маси, таласа његове мождане електро импулсе и руши атеистичке хипоталамусе и коре малог и великог мозга. Завукла се митрополитова рука у његову главу, развлачи је на све стране и не дозвољава да мирно служи ономе коме је и до сада вјерно служила, а који се негдје, насупрот митрополиту, сакрио у неко дубоко склониште и чека да све ово прође. И чини ми се овдје није проблем у љубљењу руке, него у томе чија се рука љуби. Тренутно је Брковић остао без врховне руке ДПС-а и њене милости, па се у том недостатку окомио на митрополитових десет прстију! Стварно постаје неподношљива пуноћа љубљења руке главног шефа ДПС-а коју заговарају уредници “Вијести” и њихов први колумниста!