Ово је азбука за сваког искреног и часног монархисту и ова питања се никада не доводе у сумњу или мењају како неком падне напамет зарад својих јефтиних политичких поена. Играти се са основним монархистичком начелима је равно издаји истих !
Зато молим све оне који нису сигурни у своје знање, нека прочитају и једном заувек науче ово градиво.
1. Да ли је српски Краљевски престо упражњен?
Када је преминуо Краљ Петар Други, његов једини син, Престолонаследник Александар, постао је нови Краљ. Пренос Краљевства био је моменталан, безуслован и неопозив.
Док је Краљ жив, његов најстарији син је Престолонаследник, без обзира на то да ли је пунолетан или не. У тренутку смрти Престолонаследниковог оца Краља Петра Другог, Престолонаследник постаје Краљ и старешина Краљевске породице. Старешинство над Краљевском породицом и функција, као и достојанство Краља спојени су у истој личности. Њ.К.В. Престолонаследник Александар тренутно не користи званично титулу Краља, али то нема никаквог утицаја на његов положај и права. Положај и право Краља могу се напустити само чином формалне абдикације, у ком случају дотадашњи Престолонаследник аутоматски постаје нови Краљ.
2. Како се у Србији наслеђује престо?
Наслеђе се преноси у мушкој примогенитури, што значи од оца на најстаријег сина, све док постоји директна линија наслеђивања. Ако се директна линија прекине, начело примогенитуре се поново успоставља по старешинству првородства међу браћом последњег Монарха.
То значи да редослед рођења деце Монарха условљава редослед њиховог права на наслеђе престола и да по том начелу не постоји компонента избора нити аутономне воље. У случају формалне абдикације било ког члана Краљевске породице на његово место у редоследу наслеђивања, то место аутоматски припада следећем члану Краљевске породице по старешинству првородства.
Изузетно, ово се правило може и другачије уредити вољом Монарха који нема директног потомства.
У Краљевској породици Србије, по стању месеца октобра 2007. године, редослед наслеђивања је следећи:
Монарх (Александар Други) (17. јули 1945. године)
Њ.К.В. Принц Петар, син Њ.К.В. Престолонаследника Александра 1980. –
Њ.К.В. Принц Филип (близанац) син Њ.К.В. Принца Александра 1982. –
Њ.К.В. Принц Стефан 2018. –
Њ.К.В. Принц Александар (близанац) син Њ.К.В. Престолонаследника Александра 1982 –
Њ.К.В. Принц Никола , син Њ.К.В. Принца Томислава 1958 –
Њ.К.В. Принц Ђорђе, син Њ.К.В. Принца Томислава 1984 –
Њ.К.В. Принц Михајло, син Њ.К.В. Принца Томислава 1985 –
Њ.К.В. Принц Владимир, син Њ.К.В. Принца Андреја 1964 –
Њ.К.В. Принц Димитрије, син Њ.К.В. Принца Андреја 1965 –
3. Ко данас сачињава Краљевски Дом Србије и Југославије?
Краљевска породица Карађорђевић има своју Старију линију која произилази директно од Карађорђа преко његовог сина Кнеза Александра, унука Краља Петра Првог, праунука Краља Александра Првог, чукунунука Краља Петра Другог и чукун-чукунунука, садашњег старешине Краљевске породице, Александра Другог.
Старија линија такође укључује све директне потомке било ког Краља из породице Карађорђевић, што се у овом тренутку односи на директне потомке Краља Александра Првог и Краља Петра Другог. Старија линија Краљевске породице данас се грана на три стране. Грану блаженопочившег Краља Петра Другог која је владајућа и данас је представљају Њ.К.В. Престолонаследник Александар други, његови синови Принчеви Петар, Филип и Александар и његова супруга Принцеза Катарина.
Грану блаженопочившег Краљевића Томислава представљају његови синови Принц Никола са својом супругом Принцезом Љиљаном и кћерком Принцезом Маријом, Принчеви Ђорђе и Михајло, кћерка Принцеза Катарина (г-ђа Дезмонда де Силве) и Принцеза удова Линда. Грану блаженопочившег Краљевића Андреја представљају његови синови Принц Владимир са својом супругом Принцезом Бригитом, Принц Димитрије и кћерке Принцезе Татјана и Лавинија, као и његова Принцеза удова Ева Марија.
Старешина гране блаженопочившег Краљевића Томислава је Њ.К.В. Принц Никола.Старешина гране блаженопочившег Краљевића Андреја је Њ.К.В. Принц Владимир.
Млађа линија Краљевске породице Карађорђевић, која нема никаквих наследних права, потиче од Карађорђа, а наставља се преко његовог сина Кнеза Александра и његовог сина Кнеза Арсена и унука Кнеза Павла, до праунука Кнеза Александра. Ту линију данас представља Њ.К.В. Кнез Александар са својом супругом Кнегињом Барбаром, његови синови Кнежеви Димитрије, Михаило, Сергије, Душан, његова кћерка Јелена, као и његова сестра Кнегиња Јелисавета (г-ђа Мануел Уљоа).
4. Какве обавезе има Старешина Дома према члановима, а какве чланови према Старешини?
Старешина Краљевске породице Престолонаследник Александар, неспорни је ауторитет за чланове Краљевске породице и њихов укупан статус у Краљевској породици произилази из његове воље. Старешина Краљевске породице Престолонаследник Александар је заштитник чланова породице, а они су дужни да поштују његов положај и одлуке. Односи у Краљевској породици регулишу се породичним Правилником за чланове породице који прописује Монарх. Част Старешине породице, част је читаве Краљевске породице, престола и Круне.
Огрешење о част Старешине Краљевске породице равно је огрешењу о Краљевску породицу, престо и Круну. У случају теших огрешења о част Краљевске породице, Старешина може да донесе одлуку о суспензији титуле и ранга члана Краљевске породице, укључиво и искључење из састава Краљевске породице. Таква одлука обавезује читаву Краљевску породицу, све до окончања процедуре предвиђене Правилником.
Важност и примена Правилника не зависе од фактичке власти Краља. Старешина Краљевске породице је Престолонаследник Александар. Он је извор легитимитета свих чланова породице. Без Старешине не постоји ни Краљевска породица, нити њени чланови могу имати привилегију ранга и титуле сами по себи.
Извор: Дејан Богда-Богдановић
