Насловна Почетна Фељтон, 105 година од побуне бјелопавлићких учитеља (1916-2021): Доследни Српству и учитељском...

Фељтон, 105 година од побуне бјелопавлићких учитеља (1916-2021): Доследни Српству и учитељском позиву (6)!

Пише: Миљан Станишић

ШКОЛСКЕ РЕФОРМЕ МИЛАНА КОСТИЋА

За школску 1870/1871. у Црној Гори радилa је 31 основна школа и то 25 са 4 разреда и 6 са 3 разреда. У овим школама учило је 1424 ученика, од чега је било и 72 ученице. У школској 1869/1870. години учило је око 300 ученика и свега 12 ученица. Дакле, доласком ректора Богословије на Цетињу и њеног предавача Милана Костића, за главног школског надзорника, отпочео је процват школства у Црној Гори и Брдима. Прво су пописана дјеца за које су њихови родитељи дали сагласност да иду у школу и то она од 7-16  година, а било је и оних од 18-20 година. Пописано је око 2000 дјеце, а процијењено је да би било потребно направити још 40 школа. Пошто за тај подухват није било довољно учитеља, објављени су огласи за младе кандидате за учитеља. Услов је био да је завршио основну школу. Пријавило се 40 кандидата, од којих је било и десет младих попова. О томе Милан Костић пише: „Свима би наређено, да после Петрова дне 1870. год. дођу на Цетиње, да слушају ту учитељска предавања, и да се најпре припреме ту за учитељски рад. После Петрова дне искупе се сви ти млади људи, и уједно и бивши учитељи црногорски на Цетињу. Најпре буду сви испитани из предмета, који се предају у 4. разреду. Неколико њих беху веома слабог знања, а њима би речено да не могу бити учитељима. Уопште, многи од тих младића позаборављали су готово све оно, што су учили пре. За то им се остави још две недеље дана, да повторе те предмете“. Костић даље свједочи о организовању предавања за потенцијалне учитеље, у чему му је помагао професор Богословије Шпиро Ковачевић: „Костић је предавао сваки дан, осим недеље и празника од 8-11 сати пре подне, а Ковачевић после подне од 3-5, а каткад и од 11-12 пре подне. Костић је предавао нови метод предавања у првом разреду, јер већина тих нових школа имаће прве године само први разред…Уз то им је он сваког часа казивао и разна педагошка правила која ће олакшати рад њихов, кад стану поучавати и васпитавати млади црногорски нараштај. Главне ствари и план предавања, бележили су они онако, како им је Костић диктовао. Ковачевић им је специјално предавао: Српску граматику, Рачун, Повјесницу, Земљопис, Краснопис и Црквено певање, да их утврди у тима предметима, које су они позаборављали, или нису јоште ни учили“.

Аутор, Костић даље пише да док су ови приправници били на Цетињу стигли су нови буквари са читанком, које је за ученике у Црној Гори написао Никола Вукићевић. Он је навео и друге књиге које су за те намјене пристигле: „- др Натошевић „Велико упутство за предавање букварских наука“; „Повести старога и новога завета са сликама“(печатано у Бечу); „Библијске приповести Ст. и Н. завета“, од Ђура Даничића; „Примери добродетељи“; „Толковање црквеног певања и тумачење црквених обреда“ од познатог педагога Николе Вукићевића; „Метод рачуна на памет“; „Метод рачуна са цифрама; „Књига упражненија у рачуну за сеоске школе“ (печ. У Бечу); „Земљопис“, превео Гавриловић; „Превод недељних и празничних евангелија и апостола еписк. Платона“; „Кратка српска историја“ (печатана на Цетињу); „Друга језикословна читанка“; „Четврта читанка за основне школе“ и још неке друге“.

Миљан Станишић

Почетком септембра завршена су предавања. Они који су били успјешнији на испитима одређени су да могу предавати у 1. и 2. разреду, а они нешто слабији оцијењени су од Комисије да могу бити учитељи само у првом разреду. Неколицина њих који су били завршили више од четири разреда и показивали много веће знање од претходника, добили су свједочанства да могу предавати и за трећи разред. Племенском капетану је било одређено да учитељу који је на служби у његовом капетанству увијек буде од помоћи, да се стара о школи и оном што је потребно, али и да води рачуна да учитељ редовно похађа наставу, да ли се држи законитог реда и сл. Нови учитељи добили су распоред предавања и распоред часова.

Милан Костић је прије почетка наставе урадио и „Правила о дужности капетана, мјесних школских надзорника и учитеља“, као и „Школски законик за главног школског надзорника и за учитеље основних школа“. Сви капетани и мјесни надзорници добили су „правила“, а учитељи „школски законик“ са налогом од сената црногорског и од главне школске управе. Они су били дужни да се строго придржавају поменутих правила и законика.

На територији Бјелопавлића, тј. Даниловграда, за школску 1870/1871. годину радиле су четири школе и то у Острогу, Орјој Луци, Ждребаонику и Загарачу, а већ 1872. године и у Рсојевићима, на Фрутку 1874. године, Даниловграду 1878, а у Спужу, ослобођеном од Турака, 1879. године. Интересовање за учење у овим школама било је велико, тако да је нпр. у школи у Ждребаонику, која је отворена 1869. године, у првим годинама рада учило у два разреда око 100 ученика, па је учитељу послат један учитељски приправник како би се могла квалитетније организовати настава за толики број ученика.

Ове мјере увеле су ред у наставном процесу умјесто дотадашње импровизације, која је омогућавала учитељу да организује наставу по сопственом нахођењу, што је прозроковало њен лошији квалитет.

Главни школски назорник Милан Костић је саставио „Законик за учитеље“ којег су се учитељи морали придржавати у настави, што је уз остале мјере допринијело убрзаном развитку школства. Он је увео педагошка и сл. достигнућа и искуства других земаља и то се може сматрати прекретницом у развоју школства у Црној Гори. То су потврдила и инспекцијска путовања које је Костић у својству главног школског надзорника извршио, обилазећи основне школе и увјеравајући се у квалитет наставе. Он је утврдио да су резултати углавном били врлодобри, а само у малом броју школа недовољно успјешни, па је зато у Добром Селу учитељ отпуштен из службе „што се је слабо трудио око деце, а друго, што је и после више опомена, које је добио од главног школског назорника, напуштао школу“, Даље Костић наводи да је и учитељ у Повији отпушен из службе, зато што је сурово тукао дјецу, јер је и поред упозорења са тим наставио: „Неки су учитељи, а и капетани и месни школски надзорници добили јаке опомене, неки и укоре, а неки мј. Школски  надзорници били су лишени те почасне дужности и постављени су други на њихова мјеста“.

 

Најновији чланци

Неђељко Рудовић: Ко ћутка новинаре, зло мисли друштву!

-Финансијска одрживост медија, нелојална конкуренција, социјални положај новинара и услови за њихов рад, снажење уређивачке независности Јавног сервиса и дефинисање модела за заштиту Јавног...

Бучни Срби и британски војник Пич: Мацоле и сјекире или Дејтон 2!

У сенци бучних вести да Срби гланцају мотке и багере да би се на мостовима, магистралама и ауто-путевима тукли међусобно, промиче овонедељна информација да...

Избори на Цетињу, у Мојковцу и Петњици

У Мојковцу, Петњици и на Цетињу данас ће бити одржани локални избори, на којима према подацима општинских изборних комисија, право гласа има више од...

Полемике: Вјеронаука на раскрсници!

Веронаука је део образовног система Србије већ 20 година, али још није решен њен статус формално, а ни правно. Нису се смириле ни расправе...
video

Истине против комунистичких лажи: Војвода Момчило Ђујић, свештеник и српски ратник!

Прича о једном од највећих четничких команданата у Другом светском рату. Филм заснован на четничким, италијанским и немачким документима, као и на сведочeњима војводиних...