Насловна Политика "Eвропа здај", анализе: Уштеде за државу, а не за грађане!

„Eвропа здај“, анализе: Уштеде за државу, а не за грађане!

Увођењем нових начина обрачуна зарада и доприноса који су дефинисани програмом “Европа сад”, највише ће добити управо – државна каса која неће више морати да издваја огромне износе новца за порезе и доприносе на зараде.
Адриа

Неопорезиви минимални износ нето плате биће 450 еура, но већ за оне који досегну 557 еура стиже на наплату (најнижи) порез на зараду од девет одсто.

Према подацима о обрачуну зарада којим је располагало Министарство финансија, рада и социјалног старања за август ове године, у државној управи било је запослено 42.439 особа. Ако томе додамо податке Управе прихода и царина према којима је у локалним самоуправама истовремено био ангажован 14.931 радник, стиже се до бројке од 57.370, што чини више од 39 одсто од 145.704 укупно запослених према подацима Управе за статистику – Монстата.

Управо су они у центру пажње већ свима добро познатог програма “Европа сад” који актуелна влада промовише и хвали на сваком кораку. Најниже плате запослених у државној и локалној администрацији биће значајно повећане, док ће стручњацима, руководиоцима одређених цјелина попут директората или секретаријата, примања бити нижа.

Конкретно, плате између минималца од 450 еура и оне до око 557 еура (у бруто износу до 700) биће неопорезиве. Свако примање веће од тога води у порез на доходак од најмање девет одсто (или 63 еура). А за оне који успију да досегну 1.000 еура бруто или 741 еуро нето плату, овај намет се повећава на 15 одсто или 150 еура.

Да повећање плата и стандарда запослених није основни разлог доношења (пре)амбициозног програма који је први озваничио министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић, већ се показало на више начина сугестијама страних институција.

Тако је Међународни монетарни фонд, према ријечима премијера Здравка Кривокапића, “дао зелено свијетло за реализацију програма”, али под условом да се спроводи фазно барем током три године.

С друге стране, Свјетска банка одавно инсистира на приватним пензионим фондовима (због неодрживости наслијеђеног система у садашњим економским условима), па је смањење ових доприноса најава “нове стварности” која ће стићи с експертима те институције и реформом овог сектора.

Да су приватни фондови једина будућност и за здравство, вјероватно ћемо научити на најтежи могући начин – када врло брзо понестане новца за његово финансирање од такозваних акциза на производе штетне по здравље.

Уосталом, већ је јасно да се прави циљ програма “Европа сад” јасно очитава у једној његовој реченици.

“Држава односно локална самоуправа као послодавац остварује уштеду усљед укидања доприноса за здравствено осигурање на терет послодавца и припадајућег износа приреза порезу”, наводи се у анализи програма који ће, наводно, повећати животни стандард у Црној Гори.

Уз то, у програму се наводи да ће повећање минималне плате и смањење доприноса буџету “одузети” 125 милиона еура, док ће издвајања за плате државних и локалних службеника – за које је у првих девет мјесеци ове године дато 437,2 милиона, а у истом периоду прошле године 405,4 милиона еура – бити мање за 700.000 еура.

Они привредници који буду успјели да одрже рад компанија са исплатама увећаних зарада, имаће прилику да се сусретну са бројним баријерама у даљем пословању. За почетак, стопа на добит биће прогресивно опорезивана, умјесто досадашњих девет одсто за све. Тако ће компаније са опорезивом добити између 100.000,01 еура и 1,5 милиона еура плаћати 9.000 и 12 одсто опорезивог износа. Они са добити већом од 1,5 милиона мораће држави да дају 177.000 еура и 15 одсто износа преко овог прага. Уз то, порез који се обрачунава по одбитку такође ће бити увећан на 15 одсто. Од свега тога, држава би у марту 2023. године – када се подносе завршни рачуни за пословну 2022 – требало да приходује 28 милиона еура.

Власници компанија више неће моћи да располажу средствима у својим фирмама, пошто ће се преношење на властити рачун са оног фирме опорезивати са пет одсто. Од почетка јуна 2022. до краја те године, приходи по овом основу би требало да буду већи пет милиона еура.

Највеће приливе у буџет наредне године – чак 20 милиона – држава очекује од пореске стопе од 80 одсто на разлику између пријављених прихода и укњижене имовине.

Но, оно што би требало да донесе највише добробити и буџету и друштву, а то је нови закон о играма на срећу, имаће ће ефекат од само 15 милиона еура у наредној години.

Кад се подвуче, буџет државе ће од мјера из програма “Европа сад” према јавно презентованим процјенама МФСС, у наредној години изгубити 35,3 милиона еура, док ће у 2023. наводно имати прилив од 18 милиона еура. Још један од многих разлога за забринутост којим путем ће кренути и економија и друштво, ако се на овај начин “повећава стандард грађана”.

Извор: Адриа

Најновији чланци

Широм Црне Горе: Пливање за часним крстом!

За Часним крстом пливало се у Херцег Новом, Беранама и Бијелом Пољу. Први до Часног крста у Беранама допливао је Стефан Пајковић, пишу Беране онлајн. До...

Досљедно комунистички, СНП: Гласаћемо како партија каже!

Посланици Социјалистичке народне партије (СНП) гласаће у парламенту онако како одлуче партијски органи, поручио је лидер те странке Владимир Јоковић, наводећи да у СНП-у...

И то је могуће, Душко Кнежевић открио: О болници у Мељинама разговарао сам са Здравковом кћерком!

Власник болнице у Мељинама Душко Кнежевић вечерас је, током видео укључења у програм РТЦГ, казао је како је о ситуацији у тој установи разговарао...

Црни Здравко, шта је доживио: Дритан поднио захтјев за смјену владе!

Грађански покрет УРА предао је данас Скупштини Црне Горе иницијативу за изгласавање неповјерења Влади Здравка Кривокапића. Из ГПт УРА су саопштили да неће симулирати...

Квазиатеистичка дрека: Треба забранити емисије које промовишу комунизам – примјер доктора богословије Николе Маројевића!

Пише: Иван Милошевић Црном Гором се шири сплин комунизма, разлива се са екрана РТЦГ и "Вијести", захватио је стопостотни дио монтенегринске штампе, освојио срца дукљанских...