Пише: Иван Милошевић
У предвечeрје подгоричког прајда НАТО нам је рекао шта да чинимо. Осим што морамо дугине боје да препознамо као националне, морамо и да слушамо, климамо главом и радимо како се другима хоће! То нам је јасно рекао јуче Габријел Ескобар, трећи или четврти, можда и пети замјеник помоћника државног секретара Америке. Спали смо на тај ниво, замјеника замјеника, па његовог замјеника, да нам каже ко смо, шта смо и куда треба да идемо. Спаковани смо таман у том америчком коферу загубљеном негдје у некој од канцеларија Пентагона и Беле куће. Претпостављам да ови што су изнад овог Ескобара појма немају гдје смо и шта смо и боли их уво за нас. Имају замјеника свога другог, трећег, седмог и н-тог замјеника, па нека се он са нама бави. Чини ми се да је овај Ескобар на нивоу неког нашек локалног секретара за одржавање чистоће Блока 5!
Међутим, нашим тобожњим владарима и овај Ескобар се привиђа као да је неки Бог. А и има баш такво име- Габријел. Чини ми се да на хебрејском то име значи „Бог је моја снага“. Овоме Ескобару НАТО је његова снага, па нека неко од балканских пион шампиона проговори што му није по вољи. Биће му то посљедња, барем у политичком погледу!
Ту поруку су изгледа добро схватили скоро сви из данашње црногорске власти. Погибоше за НАТО-ом. Од Мила, преко Здравка, до Дритана! Наше политичке јуначине јуче су снисходљиво газди Габријелу поручили да га воле, да без њега не могу да живе и да га слушају боље него рођеног оца. Здравко се похвалио да је чак пребацио норму послушности НАТО-у и ЕУ. Он рече да је остварио 100-постотни учинак на том плану, а вјероватно је урадио нешто што газда Габријел није ни тражио, али ето Здравко желио да се покаже да зна да слуша! Слуша богами Габријела, као да је сам Бог, али богами не слуша гласаче који су га бирали. Ко би још и то радио, таман посла!
И Мило и Дритан јуче су на НАТО самиту послали поруке оданости Титу, пардон Ескобару и након тога мирно отишли на спавање. Спавај нано, све је закључано и не брини за остале!
Наравно, није ништа чудно да велики одређују судбину малих, да им кроје капу и одијело, па уколико је претијесно или прешироко, политички манекени са Балкана галаме да им је таман! Јесте да рукави ландарају, панталоне се вуку по поду, а ни каиш не помаже да гаће не спадну, али важно је да су на Габријеловом монтенегропрајд курсу! И то је изгледа сва вјештина данашње политике и наших политичара! Климај Габријелу и сањај дугине боје и део си тамо њиховог свијета! За сопствени те боли уво, иако је тако мали и безначајан, па не знају што би се њиме и бавили, осим за локалну једнократну употребу!
Јесте, велики владају свијетом, а мали су ту да слушају и аплаудирају и тако је од када је вијека и памтивијека. Уколико не слушаш знају они како да се са непослушнима обрачунају. И Габријел је припријетио просрпским снагама у Црној Гори, јер у супротном ту су санкције, разни штапови, а познато нам је да имају и драстичније методе утјеривање њихове демократије!
Све је то познато и није ништа необично за образован свијет. Ипак и након тога остаје неки бљутав укус у устима и неко гађење у стомаку! Спопадне те егзистенцијална Сартрова мучнина и згади ти се сопствена и колективна балканска Нато судбина. А посебно ти је мука од ових наших поменутих надриполитичара који у свом дворишту глуме велике и моћне персоне, а пред Габријелом пружају руку и просе за још мало подршке да буду власт!
Габријел, није Батистута, али даје балканске голове као од шале! На голу Црне Горе ионако нема голмана, мрежа је шупља и све пролази што Габријел шутира. Наше Батистуте нијесу ни на клупи, већ су одавно послати дома и за домаћу употребу кувају Ескобарове зачине. Да наивни грађани наредбе Габријела лакше прогутају и да онда иако их од тога боли стомак и повраћају, аплаудирају!
Што ти је само један НАТО форум. Одмах схватиш колико су ове наше Батистуте небитне и да се ни са гаћама не питају!
