Насловна Почетна Данас су Блговијести: Слава манастира Брезовица (Бешка) на Скадарском језеру!

Данас су Блговијести: Слава манастира Брезовица (Бешка) на Скадарском језеру!

Манастир Брезовица (Бешка) налази се на острву, једнако удаљеном од Старчева са сјеверозападне и Морачника са југоисточне стране. Један је од највећих манастира на језеру, пружа се на пространој заравни сјеверноисточне обале острва од конака грађеног под стијеном, преко цркве Светог Георгија, економске зграде изнад пристаништа до Богородичине цркве.
Манастир датира из 14. вијека. Претпоставља се да су Синаити започели живот на острву. Црква Св. Георгија је задужбина Ђурђа II Стратимировића – Балшића, а цркву Св. Благовијести је подигла његова жена Јелена Балшић, кћер „светопочившег кнеза Лазара“, у 15. вијеку.
Mанастир Бешка је играо значајну улогу у духовном животу Зете, будући да се у њему одвијала интезивна преписивачка дјелатност. У манастирском скрипторијуму настао је 1439/40. године чувени Шестоднев старца Никона Јерусалимца. За манастир Бешку је Никон Јерусалимац 1441/42. године , духовник Јеленин, написао у преписци са њом велику књигу духовног руковођења која даје и типик за живљење, па и неопходна свјетовна знања, познату под називом Горички зборник. Како она свједочи, на свим острвима Скадарског језера се живјело по строгом скитском начину живота.
Сматрало се да је манастир рано напуштен, али се помиње у турским пописима из 1570-71. и 1582. године па је отворено питање да ли је, и ако јесте, колико дуго био напуштен. У активне манастире на језеру Марјан Болица 1614. године убраја и Бешку. Почетком ХХ. стољећа краљ Никола је обнављао Богородичину цркву да би потврдио своју везу са Балшићима, али много више са Јелениним оцем, свецем Косовским кнезом Лазаром.
Манастирска здања
Храм Светог Георгија Побједоносца, задужбина Ђурђа II Страцимировића-Балшића, потиче вјероватно из посљедње четвртине XIV. вијека. Као и остале цркве на острвима Скадарског језера триконхалне је основе по угледу на моравску школу, али је мајстор западне школе, вјероватно из приморја, оставио свој потпис. Црква има пространу припрату крстастог свода и велики тродјелни эвоник на преслицу. Уз јужни зид триконхоса налази се гроб са једноставном покривном плочом, вјероватно ктитора храма.
Храм Благовијести Пресвете Богородице са два параклиса посвећених Св. Григорију Палами и Св. Марији Египћанки, подигла је 1439-40.године, Ђурђева жена Јелена, рођена Хребљановић, кћерка „светопочившег кнеза Лазара“ како пише изнад врата задужбине на ктиторском натпису из 1438.године. Црква је мала, једно6родна, али плијени благо издуженом готичком фигуром и складно уклопљен им украсима на западном зиду. Чистом и господском једноставношћу и достојанством као да говори о племенитом духу ктиторке. Са обје стране су јој дозидани параклиси. посвећени Св. Григорију Палами и Св. Марији Египћанки. Отворена припрата са два масивна камена стуба, можда још из античког или раноромејског времена, указују да је црква подигнута изгледа на темељима нешто веће тробродне базилике, према налазима бројне пластике, романских карактеристика – по свему судећи из XII вијека, доба Војислављевића. Зидови централног брода искоришћени су за зидове Јеленине цркве, а бочни бродови базилике претворени су капеле за сахрањивање, што је у то вријеме било уобичајено за храмове на Скадарском језеру. Уз јужни зид Богородичиног храма налази се гроб ктиторке Јелена Балшић. Богородичину цркву је почетком XX вијека обновио краљ Никола Петровић Његош за здравље супруге Милене и посветио је Полагању ризе Пресвете Богородице, пошто Горички зборник још није био познат.
У манастиру се служи од 1997. године. Обнова манастира је започета почетком 2002. г. Обнову је водио, по благослову Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, јеромонах Јефрем Дабановић, сабрат Цетињског манастира. На задушнице 9. марта 2002. године Митрополит Амфилохије поставио је камен темељац на првом дијелу конака од кога се кренуло у обнављање храмова и великог конака подигнутог у вријеме Балшића. На Благовијести 7. април 2003. године у Благовештенској цркви Митрополит Амфилохије је служио Свету Архијерејску Литургију а по завршетку литургије је, уз молитвено учешће бројних вјерника из Зете, Бара, Црмнице и Ријечке нахије пререзао славски колач и обавио освећење новосаграђеног манастирског конака. Поводом празника Благовијести 7. Април 2006.године Митрополит Амфилохије служио је Свету Архијерејску Литургију, током које је освештана обновљена црква Благовијести Пресвете Богородице. У току Службе у камени кивот похрањене су мошти ктитора ове древне Светиње Преподобне Јелене Балшић, кћерке Светог кнеза Лазара, косовског великомученика. Послије 2010. године: саграђен је конак у маслињаку, и надограђено поткровље изнад постојеће радионице, и у склопу тог објекта наткривена помоћна просторија. Фрескописање храма храм Св. Георгија завршено је 2015. године.
Упоредо са пословима на обнови, која још траје,сестринство манастира се бави иконописањем,справљањем љековитих мелема и напитака , повртарство и израдом другог разноврсног рукодељства.
Када се упореди како је прије почетка обнове изгледао овај напуштени манастирски комплекс, који је био претворен у сметлиште а цркве у штале ситне стоке и када је у порушеним храмовима једва птица могла заноћити, и како данас изгледа послије обнове и оплемењивања разним кулурама читавог острва онда се може казати да су сви учесници обнове направили велики подвиг а посебно игуманија Фотина Хасл са вриједним сестринством.
Митрополија црногорско-приморска од 2006. сваке друге године, на слави задужбине Преподобне Јелене Балшић, додељује истакнутим ствараоцима на српском језику награду за целокупно књижевно дело „Јелена Балшић”. Ово велико и свето мјесто данас је постало уточиште монахиња, вјере и поезије
Свете мошти
Манастир Бешка чува многе светиње. У манастиру су похрањене мошти благоверне Јелене Балшић и честице моштију: Св. Јована Златоуста, Св. Великомученика Георгија, Св. Великомученика Димитрија, Св. Мученика Превлачких и Саваита, преподобног Герасима Јорданског, преподобне Марије Египћанке, преподобног Зосиме Туманског, Свете Ангелине Деспотице и Св. Максима Пећког.
Од драгоцјености манастир Бешка посједује неколико старијих икона. Иконе Покрова Пресвете Богородице и Тихвинске иконе Мајке Божије је манастиру подарио пољак Јан Аксентијевић, који их је наследио од свог оца, који је био трговац, и од неког их је откупио за време револуције. Икона Св. Николаја Мирликијског је из 18. века, и веома је добра копија Новгородске иконе из 13. века.

Најновији чланци

Симонида Кордић: Гласам у Херцег Новом, неко хоће да скрије ДПС злоупотребе!

Функционер Демократског фронта Симонида Кордић казала је да од 2002. нигдје друго није гласала осим у Херцег Новом и да ће тражити исправку уколико...

Премијер узвраћа: Лидери ДФ-а да не измишљају, шта ће бити када се открије ко се стварно састајао са Милом!

Премијер Здравко Кривокапић поручио је лидерима Демократског фронта да не измишјају приче јер шта ће бити када се открије ко се и заиста тајно...

Бивше Министарство просвјете легло корупције: Начелник за кадрове приходовао од ауто-школа 3800 евра годишње!

Провјером ангажовања запослених и анализом њиховог рада утврђено је да је одређен број њих остваривао накнаду која прелази границе домаћинског односа као и колегијалности....

Пиромани и политика, Благоје Граховац: Реприза репризе!

Генерал у пензији Благоје Граховац казао је за РСЕ да је у Црној Гори увијек било страних утицаја и интереса, али да се овога...

Гласање у вријеме предака Монтенегрина: Титове „ћораве“ кутије!

У новембру 1945. год. одржани су „први демократски“ избори. КПЈ је истакла своју листу на челу са Јосипом Брозом Титом. Других листа није било...