Насловна Магазин Да не заборавимо: НАТО злочин у Мурину, 23 године сјећања!

Да не заборавимо: НАТО злочин у Мурину, 23 године сјећања!

На данашњи дан, 30. априла 1999. године НАТО је бомбардовао варошицу у Црној Гори – Мурино. Погинуло је шест особа, од којих троје дјеце. Циљ је био мост на Лиму. Причињене су и велике материјалне штете.

Напад на СРЈ извршен је без одобрења Савјета безбједности УН, што је био преседан. Наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана. Кларк је касније у књизи „Модерно ратовање“ написао да је планирање ваздушне операције НАТО против СРЈ „средином јуна 1998. године већ увелико било у току“ и да је завршено крајем августа те године. Од НАТО бомби у Црној Гори је страдало 10 особа, међу којима и троје дјеце. Укупни крвави епилог НАТО бомбардовања СРЈ био је око 2 500 угашених живота цивила.

Првог дана напада пала је и прва жртва агресије, деветнаестогодишњи војник, погинуо је на ратној стражи у кругу касарне „Милован Шарановић” у Даниловграду. У нападима који су услиједили 6. априла НАТО је бацио бомбе на аеродром у Голубовцима. 28. априла НАТО је извршио највећи удар на Црну Гору од почетка агресије на Југославију. На околину Подгорице, Даниловграда и Сутормана, пало је око 40 пројектила. Највише на аеродром Голубовци, док је подручје Зете засуто касетним бомбама.

30. април 1999. године остаће упамћен као један од најкрвавијих датума у новијој историји Црне Горе. Тада је бомбардовано Мурино, када је страдало највише цивила током те агресије. Страдало је шест невиних грађана, међу којима троје дјеце.

НАТО агресија на СРЈ, цинично названа „Милосрдни анђео” трајала је 78 дана током које је било 30000 ваздушних налета, 50000 испаљених разорних пројектила. Рањено је 12500 становника, а огромна материјална штета начињена је на бројним војним и цивилним објектима, школама, здравственим центрима, споменицима културе, медијским кућама и слично. Агресија је услиједила послије неуспјешних преговора о рјешењу кризе на Косову и Метохији у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године. Бомбардовање Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савјета безбједности УН. Дан раније, представници ВЈ и НАТО потписали су у Куманову Војно-технички споразум, којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Космета и улазак у покрајину међународних војних трупа. НАТО је изводио нападе на СРЈ са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, а у неким операцијама учествовали су и стратешки бомбардери који су полијетали из база у западној Европи, па и из САД. Према подацима УНХЦР-а, Косово и Метохију је од доласка мировних снага напустило око 230000 Срба и Рома. У истом периоду убијено је око 500 Срба , рањено више десетина. а киднаповано је око 1500.

Најновији чланци

ДФ: Хроника пропасти 13-јулске награде, признање за средњошколског писца -хушкача на Србе!

Режим Ђукановића је и досад злоупотребљавао институт Тринаестојулске награде чашћавајући њоме своје вјерне полтроне за изузетне домете у слијепом слуганству и послушништву , али...

Награде, заграде и домаћа апокалипса: Када 12-ти прождере 13.јул!

Пише: Иван Милошевић Буран јучерашњи дан! Судећи према добитнику 13-јулске награде рекло би се да славимо 12., а не 13 јул. Тога 12. јула формирана...

Миљан Станишић: „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1941. године“ (10)!

Пише: Миљан Станишић УЛОГА КРАЉЕВСКИХ ОФИЦИРА У УСТАНКУ ЈЕ БИЛА ЗНАЧАЈНА Непостојање или слабо функционисање система команди, неорганизованост, непланирање и некоординисаност, лоше процјене и сл. биле...

Студија Миљана Станишића скренула пажњу јавности: Књига коју смо чекали 80 година!

Књига Миљана Станишића „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1941. године“, скоро је  угледала свјетлост дана и дистрибуира се уз дневну новину „Дан...

ПОЛУФИНАЛЕ ВИМБЛДОНА: СРПСКИ ВИТЕЗ НОВАК ЂОКОВИЋ!

Који је враг Новаку Ђоковићу! Доведе те до очаја, а онда до тријумфа! То не може свако, за то човјек треба да се роди...