Пише :Дејан Бешовић

Припадници Ослободилачке војске Косова ,која је била експозитура ЦИА – е на Балкану , ма­сов­но су при­пре­ми­ли фор-

ти­фи­ка­циј­ске објек­те, са­о­бра­ћај­ни­це, бун­ке­ре, под­зем­не бол­ни­це са опе­ра­ци­о­ним са­ла­ма, до­пре­ми­ли на­о­ру­жа­ње, опре­му, са­вре­ме­не си­сте­ме ве­за, уз по­моћ нај­ве­ћих свет­ских екс­пе­ра­та из обла­сти борбе­них деј­ста­ва, при­пре­ма­ју­ћи пла­но­ве за ма­сов­ни на­пад на при­падни­ке вој­ске СРЈ и МУП-а Ср­би­је. Ваља напоменути да је главни преговарач за Косово и Метохију после посјете Београду изјавио :Толико добро смо обучили војску ОВК- а да им ни легија странаца -Patria Nostra ,није ни до колена“ – Извештај Здруженој обавештајној управи САД-е стр.пов .дт.202/97-17 -12 .

 Са­вре­ме­но ме­ђу­на­род­но пра­во

под­вла­чи раз­ли­ку из­ме­ђу по­бу­не и дру­гих видо­ва на­си­ља. Са­време­ни си­стем ме­ђу­на­род­ног пра­ва по­бу­ну сма­тра уну­тра­шњом ствари др­жа­ве и у ис­кљу­чи­вој је над­ле­жно­сти др­жа­ве. Члан 1, став 2.

Про­то­ко­ла Другог  при­до­дат Же­нев­ским кон­вен­ци­ја­ма из 1949.го­ди­не, из­у­зи­ма по­бу­ну из ор­би­та ме­ђу­на­род­ног пра­ва. Сје­ди­ње­не др­жа­ве су, на при­мјер ба­ци­ле за­па­љи­ве бом­бе на ком­плекс згра­да у мје­сту

Бе­ко (Wa­ko Te­xas) 1993. го­ди­не на ко­ји­ма се за­ба­ри­ка­ди­ра­ла вјер­ска по­бу­ње­нич­ка сек­та. Том при­ли­ком је уби­је­но ви­ше од 80 аме­ричких гра­ђа­на, ме­ђу ко­ји­ма и де­се­то­ро дје­це.Од октобра 1996. го­ди­не “ОВК” нај­ве­ћу по­моћ и по­др­шку има од На­цио­нал­ног ал­бан­ско-аме­рич­ког са­бора (NA­AC – Na­ti­o­nal Al­ba­na­ian–Ame­ri­ca­ne Co­un­cul -NA­AC) је удру­же­ње или за­јед­ни­ца Ал­ба­на­ца у САД и Аме­ри­ка­на­ца албан­ског по­рије­кла. Ово удру­же­ње је отво­ри­ло зва­нич­но кан­це­ла­ри­ју у Ва­шинг­то­ну 01. ок­то­бра 1996. годи­не. Ријеч је о не­за­ви­сној, не­про­фи­та­бил­ној и ет­нич­ки уре­ђе­ној ор­га­ни­за­ци­ји ко­ја се по­све­ти­ла уна­пре­ђе­њу ал­бан­ско-аме­рич­ких од­но­са. На че­лу NA­AC-a од 30. ок­то­бра 1998. го­ди­не је адво­кат Илир Зер­ка, ро­ђен 1965. г. у Кру­ше­ву (Ма­ке­до­ни­ја) ко­ји је 1968. године који је са ро­ди­те­љи­ма еми­гри­рао у САД. Ди­пло­му прав­ни­ка сте­као је у САД. Оже­њен је са

Ама­ри­кан­ком Лин­дом Ки­ни, ко­ја до данас ра­ди у др­жав­ној ад­ми­ни­стра­ци­ји. То­ком 1996. го­ди­не Зер­ка је во­дио успје­шну кам­па­њу за по­нов­ни из­бор Би­ла Клин­то­на у 15 кључ­них гра­дова САД, а че­сто је и био глав­ни го­вор­ник на ет­нич­ким ТВ и ра­дио ста­ни­ца­ма, те пи­сао члан­ке у New Jork Ti­mes, Was­hing­ton Po­stu, Ili­ri­ji… Клин­тон га је на­кон из­бор по­ста­вио на ви­со­ку функ­ци­ју у ми­ни­стар­ство ра­да (1997/98), а прије то­га (1994/97) Зер­ка је био је­ди­ни Аме­ри­ка­нац ал­бан­ског по­рије­кла ко­ји је ра­дио у кон­гре­су САД код по­зна­тог

кон­гре­сме­на и струч­ња­ка за рад­но пра­во, пра­во­су­ђе и спољ­ну по­ли­ти­ку Џорџа Милера.Зер­ка је кон­так­ти­рао Ви­ли­ја­ма Во­ке­ра 08. јануара  1999. го­ди­не да се ин­фор­ми­ше о ра­ду ко­сов­ске ве­ри­фи­ка­ци­о­не ко­ми­си­је. Користили су сателитске телефоне Таурус специјално пројектоване и направљене  у Лос Аламосу за рат против Русије .Цјелокупни разговор пресрео је Руски обавјештајни центар Лубјанка а већ 9.јануара Генерал Семјонов упутио се у Београд како би обавијестио Предсједника СРЈ Слободана Милошевића и Министра одбране Павла Булатовића о садржају разговора .Зерка је зах­тије­вао од НА­ТО-а да за­у­ста­ви срп­ске сна­ге на Ко­со­ву и Метохији 11. ја­ну­а­ра 1999. го­ди­не, а 17. ја­ну­а­ра 1999. го­ди­не об­ра­тио се аме­рич­ком предсјед­ни­ку са зах­тје­вом да што прије поч­не бом­бар­до­ва­ње те­ри­то­ри­ја СРЈ. Илир Зер­ка је од 1996. го­ди­не глав­ни ор­га­ни­за­тор и пред­вод­ник свих де­мон­стра­ци­ја у САД али и главни финансијер јунских студентских демонстрација у Београду 1996.године .Те године у сусрету са др.Зораном Ђинђићем рекао је „Опозицији у Србије не смије фалити новца ,само да ваљано одрадите посао .Зерка је уплатио преко банке у Будимпешти 75 милиона долара на рачун др.Зорана Ђинђића у више наврата “ – Архив СРДБ Србије стр.пов.89_88-1996. 

 До 1. септембра 1998. го­ди­не у су­ко­бу са вој­ском по­ги­ну­ло је од 2000 до 2500 те­ро­ри­ста, од чега 450 на са­мој гра­ни­ци са Ал­ба­ни­јом. Без­бје­до­но­сне слу­жбе про­це­њу­ју да је ра­ње­но око 3000 те­ро­ри­ста, а са­мо­вољ­но због стра­ха на­пу­сти­ло ‘’ОВК’’ 1500 Шћип­та­ра. У том пе­рио­ду, тач­ни­је од 25. ју­ла до 29. сеп­тем­бра 1998. го­ди­не је­ди­ни­це При­штин­ског кор­пу­са у са­деј­ству са сна­га­ма МУП-а Ре­пу­бли­ке Ср­би­је за­плије­ни­ли су око 150 то­на на­о­ру­жа­ња.По­зна­то је да су у Рам­бу­јеу ал­бан­ске ин­те­ресе за­сту­па­ли по­зна­ти свјет­ски струч­ња­ци за ме­ђу­на­род­но јав­но и при­ват­но пра­во из САД Пол Вилијамс, Маршал Харис и Мортон Абрамовиц. Те­ро­ри­стич­ка ак­тив­ност све ви­ше по­при­ма дра­ма­тичне раз­мје­ре. Осни­ва се ко­ман­да тзв. “ОВК” са глав­ним шта­бом у се­лу Го­ро­би­ље из­ме­ђу Ко­сов­ске Ми­тро­ви­це и Пе­ћи, ко­ја ту оста­је

и то­ком агре­си­је и деј­ства сна­га НА­ТО пак­та на СРЈ. По­ред глав­ног шта­ба “ОВК” у се­лу Го­ро­би­ље се на­ла­зи ди­пло­мат­ска вој­на ми­си­ја САД од 11 чла­но­ва и под­ко­ми­си­је ОЕБС-а (тзв.Ве­ри­фи­ка­то­ри).

До­ла­ском Аги­ма Че­куа ге­не­ра­ла хр­ват­ске вој­ске на че­ло “ОВК” осни­ва­ју се зо­не, а у сва­кој зо­ни 2 до 3 бри­га­де ба­та­љон­ског са­става. Та­да “ОВК” у оп­штем сми­слу пре­ра­ста у ге­рилска деј­ства и у ма­сов­не ин­ди­ви­ду­ал­не те­ро­ри­стич­ке ак­тив­но­сти у по­је­ди­нач­ном сми­слу.Милован Дрецун експерт за Косово и Метохију пише у Војном гласнику ,Београд 1998 .г.: Ан­га­жо­ва­њем вој­ске СРЈ про­тив број­них шип­тар­ских гру­па и ор­га­ни­за­ци­ја за крат­ко вре­ме се ус­по­ста­ви­ла кон­тро­ла на ве­ћем де­лу те­ри­то­ри­је ју­жне срп­ске по­кра­ји­не.То­ком бор­би у Ју­ни­ку по­ли­ци­ја је ухап­си­ла че­ти­ри при­пад­ни­ка БНД -немачке обавештајн службе (Хан Дитрих Јарген ,Фон Каретен ,Александер Вирсен и Јан Похалчек )ин­струк­то­ре и са­вети­ке у глав­ном шта­бу “ОВК”. Пут­ни на­лог но­ви­на­ру Ерику Ратфелдеру за Ора­хо­вац и еки­пи ТВ АРД за Ју­ник пот­пи­сао је директно шеф БНД-а. Ме­ђу број­ним зло­чи­ни­ма ко­је су по­чи­ни­ли шип­тар­ски те­ро­ри­сти, по­себ-

по­кра­ји­не. Са­вет без­бед­но­сти УН је са­мо вер­бал­но и то по­вре­ме­но осуђи­вао те­ро­ри­стич­ке ак­тив­но­сти на те­ри­то­ри­ји СРЈ, као и по­на­шање Ал­ба­ни­је. Ухап­ше­ни те­ро­ри­сти у гра­нич­ном по­ја­су ко­ји су насил­но кре­ну­ли под бор­бе­ним деј­стви­ма из Ал­ба­ни­је на те­ри­то­ри­ју  СРЈ из­ја­ви­ли су да се у се­вер­ној Ал­ба­ни­ји (Кукс, Кру­ма, Влах­на, 

Јужније пре­ко Ти­ра­не “ОВК” је би­ла по­ве­за­на са ал­бан­ском еми­гра­цијом у све­ту. Ње­ни пред­став­ни­ци су кра­јем 1997. го­ди­не об­ја­ви­ли ли­сту ба­на­ка и број ра­чу­на на ко­је су се упла­ћи­ва­ла фи­нан­сиј­ска

сред­ства за фи­нан­си­ра­ње те­ро­ри­стич­ких ак­тив­но­сти на Ко­сову и Ме­то­хи­ји. У Бо­ну код Shpar­ka­se бан­ке на ра­чун BBLZ број 

380500000, под­ра­чун 85431, у ље­то 1998. го­ди­не из Са­у­диј­ске Араби­је сти­гла је до­зна­ка у врихед­но­сти од 70,000.000 њемачких марака .

У ско­ро свим за­пад­ним зе­мља­ма саку­пља­на су сред­ства за помоћ те­ро­ри­стич­ким ак­тив­но­сти­ма на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји. Је­ди­но се ова­квом на­чи­ну фи­нан­си­ра­њу на­си­ља су­прот­ста­вља­ла Швај­царска. Уред­ник аустријског ра­ди­ја Молте Олшевски у сво­јој књи­зи “Рат за Ко­со­во”,Беч  об­ја­вље­ној у је­сен 1999. го­ди­не, на­во­ди да је „На Ко­сме­ту би­ло око 1.000 те­ро­ри­ста из ислам­ског све­та, од то­га 300 

и УН­МИК не­ма­ју ин­те­рес да се ова ре­зо­лу­ци­ја спро­ве­де у дје­ло, првен­стве­но због сим­па­ти­ја пре­ма шип­тар­ским те­ро­ри­сти­ма и због стра­ха за жи­во­те сво­јих љу­ди ако уђу у отво­ре­ни су­коб са шип­тарским ге­рил­ци­ма и ве­ли­ким бро­јем те­ро­ри­ста“ . Од до­ла­ска КФОР-а на под­руч­је Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, тј. од 10. ју­на 1999. го­ди­не до кра­ја 2005. го­ди­не, на­о­ру­жа­не шћип­тар­ске те­ро­ри­стич­ке гру­пе из­ве­ле су укуп­но 37757 те­ро­ри­стич­ких на­па­да. У тим ак­ци­ја­ма при­пад­ни­ци ‘ОВК“ су уби­ли 2252 ли­ца, ра­ни­ли 5237 и оте­ли 1750 ли­ца, уништи­ли или вид­но оште­ти­ли 150 срп­ских цр­кава и ма­на­сти­ра и спали­ли ви­ше од 22,000.000 књи­га на срп­ском је­зи­ку. От­кри­ве­но је 144 ло­го­ра у ко­ји­ма су би­ли за­то­че­ни, мал­тре­тира­ни и му­че­ни Ср­би. Од до­ла­ска КФОР-а до кра­ја но­вем­бра 2003. го­ди­не нa Ко­сме­ту јепо­ру­ше­но 45100 срп­ских над­гроб­них спо­ме­ни­ка, чи­ја се материјална вријед­ност

про­цје­њу­је на ви­ше од десет  ми­ли­о­на евра.У том пе­ри­о­ду је са Косме­та про­тје­ра­но 290.000 не­ал­бан­ског ста­нов­ни­штва, спа­ље­но или оте­то 167.000 ку­ћа и ста­но­ва чи­ји су вла­сни­ци Ср­би

(97.000 оте­то, а 70.000 уни­ште­но), а чи­ја вријед­ност се, без зе­мљишта и пра­те­ћих обје­ка­та, про­це­њу­је на око 25.350,000.000 (двадесет пет ми­лиар­ди и три­ста пе­де­сет ми­ли­о­на) евра.На­кон шип­тар­ског по­гро-

ма над Ср­би­ма 17. мар­та 2004 .г. чак је и ко­ман­дант ју­жног кри­ла НА­ТО аме­рич­ки ге­не­рал Џе­ре­ми Џонс из­ја­вио “Ово је ет­нич­ко чи­шће­њеСр­ба.” а дру­ги аме­ри­ка­нац по­во­дом 17. мар­та Мор­тон Абра­мо­виц- кре­а­тор Клин­то­но­ве по­ли­ти­ке за Бал­кан и са­вет­ник шип­тар­ским

пре­го­ва­ра­чи­ма у Рам­бу­јеу је из­ја­вио: “Са­мо на­си­љем мо­же не­што 

тив­не ре­зул­та­те.“Свакако смо овдје дужни споменути огромну личну храброст Митрополита Амфилохија Радовића и Свештеника Радомира Никчевића који су од почетка ратних дејстава били на терену Космета  и помагали многострадални Српски народ .На осно­ву из­није­тих чи­ње­ни­ца мо­же се за­кљу­чи­ти да ме­ђу­народ­не сна­ге без­бјед­но­сти ни­јесу ис­пу­ни­ле за­да­так по Ре­зо­лу­ци­ји СБ 1244, ко­ја је га­ран­то­ва­ла: по­вра­так сна­га без­бјед­но­сти СР Ју­го­сла­вије на Ко­со­во и Ме­то­хи­ју; по­вра­так свих про­тје­ра­них на сво­ја вје­ковна ог­њи­шта; сви­ма је би­ла за­га­ран­то­ва­на безбјед­ност на Ко­сме­ту, а прак­са је по­твр­ди­ла да без­бјед­ни ни­јесу са­мо Ср­би .У међувремену под сталним притисцима Запада Србија је морала да потпише Бриселски споразум ,,Охридски спорзум и пар факултативних у међународно-правном систему необавезујућих споразума .Ни јед­на од ових оба­ве­за ни­је ис­пу­ње­на према Србији . Да­кле, чи­та­в  вијек ипо  се од­ви­ја про­цес оти­ма­ња Ко­со­ва и Ме­то­хи­је од стра­не шћип­тарског се­па­ри­ти­стич­ко-те­ро­ри­стич­ког по­кре­та. У то­ме су кроз истори­ју има­ли зна­чај­ну по­др­шку значајног  дије­ла ме­ђу­народ­не за­јед­ни­це. Да­нас, ин­тен­зив­ни­је не­го ика­да се вр­ши при­ти­сак на срп­ско ру­ковод­ство да се од­рече  сво­је у исто­ри­ји нај­зна­чај­ни­је те­рито­ри­је. Но, ни­је­дан срп­ски по­ли­ти­чар не­ма пра­во да под при­ти­ском

пот­пи­ше се­це­си­ју Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, јер Ср­би­ја има исто­риј­ско и

устав­но пра­во над Ко­сме­том, ко­је је ста­ри­је од ет­нич­ког пра­ва.

Ако зва­нич­на власт Ср­би­је или СЦГ пот­пи­ше от­це­пље­ње Ко­со­ва и

Ме­то­хи­је од Ср­би­је, ти де­ло­ви срп­ске те­ри­то­ри­је би би­ли из­гу­бљени за сва вре­ме­на. Ме­ђу­тим, ако у нај­го­рем слу­ча­ју ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца при­зна се­це­си­ју Ко­со­ва и Ме­то­хи­је без са­гла­сно­сти српских вла­сти, он­да би то би­ла си­лом оте­та те­ри­то­ри­ја.

По­сма­тра­но са по­ли­тич­ко-прав­ног аспек­та Ко­со­во и Ме­то­хи­ја

ни­ка­да не мо­гу би­ти са­мо­стал­на др­жа­ва, јер ни­ка­да на про­сто­ри­ма

Ко­со­ва и Ме­то­хи­је ни­је би­ло еле­ме­на­та Ал­бан­ске др­жав­но­сти. Грани­це са су­се­ди­ма ни­је од­ре­ђи­ва­ла Ср­би­ја, већ ме­ђу­на­род­на за­јед­ни-

ца на осно­ву ет­нич­ке струк­ту­ре ста­нов­ни­штва и тур­ских деф­те­ра.

Те гра­ни­це су од­ре­ђе­не на Лон­дон­ској кон­фе­рен­ци­ји 1913. го­ди­не,

а ре­ви­зи­јом су ко­нач­но по­твр­ђе­не на кон­фе­рен­ци­ји у Фи­рен­ци 26.

ју­ла 1926. го­ди­не.Ср­би­ја има устав­но и исто­риј­ско пра­во на Ко­со­ву и Ме­то­хији, ко­је је увек ста­ри­је од ет­нич­ког пра­ва, а та­ко­ђе и ме­ђу­на­род­но

пра­во је на стра­ни Ср­би­је, јер По­ве­ља ОУН за­бра­њу­је на­сил­но отима­ње де­ло­ва су­ве­ре­них зе­ма­ља.У међувремену Западни режим у Подорици октобра 2008 .године и про-шиптарски режим у Скопљу признали су сецесирано Косово као независну државу . Није за чудо што су то учинили вековни непријатељи Срба са Запада већ они који су се одметнули од српског националног бића после Авнојевскског конгреса 29.новембра 1943 .године  и постали суверени правни субјекти .Намјерно наглашавамо да нису постали народи ,већ правни субјекти ,створени за борбу против Српског народа о чему је један од нама најпознатијих српских патриота  Душко Секулић ,бивши помоћник Савезног министра унутрашњих послова и предсједник Странке српских радикала објавио књигу -збирку :“Црна Гора у Антисрпском табору“ – Београд 2022.г

У наставку ћемо се бавити грађанским  ратом у Албанији 1997 .године као и црногорском издајом Косова и Метохије 2008 жгодине .Истине ради готово сви они који су октобра 2008 .године били против признања лажне државе Косова ,жестоко поткупљени од  СДП – ДПС – а коалиције  хорски понављају да је Предсједник Србије Александар Вучић „издао Косово „.Ту ћемо се осврнути на часне изузетке  Андрије Мандића и Милана Кнежевића , који су били и остали српски патриоте и родољуби .Такође ћемо се осврнути и на утицај  шћиптарских криминалаца ,терориста као и велемонтенегринских хегемониста  на последњу деценију политичких односа у Србији и Црној Гори .

                       ( наставиће се )