Пише :Дејан Бешовић

Сребреница је градско насеље и сједиште општине Сребреница у источном дијелу Републике Српске. Према коначним подацима пописа становништва за Српску и Босну 2023. године, Сребреница има 2.410 становника, а на територији цијеле општине живи 13.409.Сребреница, заједно са подручјем Осат, захвата средишње рубно подручје источног дијела Републике Српске. Једним дијелом источни и цијели јужни дио општине лежи у завоју Дрине и представља састави дио ширег, веома живописног географског мозаика Подриња. Географски, територија општине, укупне површине 527 км², омеђена је сусједним општинама: са југа Рогатицом, са запада Власеницом и Милићима, а са сјевера Братунцем. Њен источни дио силази на Дрину, која је, истовремено, и граница са Републиком Србијом. Урбано подручје града Сребренице простире се на сјеверним падинама површи Зелени Јадар, око уске долинске равни Црвене ријеке и Ћићевачког потока, саставница Крижевице. Сребреница лежи на 360 м надморске висине.Током раног средњег вијека, Кнежевина Србија се по свједочењу византијског цара и писца Константина Седмог Порфирогенита (945-959) простирала према сјеверозападу до области Соли (шире подручје око данашње Тузле), тако да је укључивала и сво Подриње.Сребреница се помиње од друге половине 14. вијека као важно рударско мјесто, које је добило име по рудницима сребра.Угарски краљ Жигмунд Луксембуршки је након рата против Босне из њеног састава издвојио Сребреницу и поклонио је српском деспоту Стефану Лазаревићу 1411. године.Стефан Лазаревић је своју владавину у тој области започео једним тешким чином. Кад су се у руднику Сребреници побунили рудари, наредио је да се коловође казне стављањем усијаних бјелутака под кољена, и тако заувијек остану осакаћени. У старом ћирилском српском документу који описује како је Сребреница освојена од Босне, за њене становнике се каже: „Се же вси јереси богомилские сут.”-Гласник Српског ученог друштва, Св. XX., књ. III. г. 1866, стр. 148