Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и Егзарх свештеног трона Пећког, служио је данас, у Лазареву суботу, Свету архијерејску литургију у Манастиру Пећка патријаршија.
Митрополит је у уводу навео да смо у току ове Свете четрдесетнице Васкршњега поста ходили за Христом сјећајући се да је и Он постио у пустињи 40 дана и ноћи и на тај начин и нама освештао великопосни подвиг.
–Идући за Христом распетим и васкрслим и трудећи се да испуњавамо Његове заповијести, прије свега Његову заповијест: Ко хоће да иде за мном нека се одрекне себе и узме крст свој и иде за мном. У нама се све више упечаћује Христово дјело. Његов крст. Његово страдање и Његово васкрсење. Да испишемо прво на таблицама срца свога, Христова стрдања да бисмо се удостојили да будемо саучесници и причасници Његове вјечне славе и Његове побједе над смрћу, Његовога тридневнога васкрсења. Ево, данас када прослављамо васкрсење Лазарево, ми предокушамо тајну Христовога домостроја спасења. Много је лијеп тај опис Христовога доласка на гроб свога пријатеља Лазара гдје је Он као човјек пролио сузе и плакао над гробом свога пријатеља, али Он није дошао само као човјек, него као спаситељ свијета. Као онај који је, како је сам рекао сестри Лазаревој, као Онај који је васкрсење и живот. Он је полако откривао својим ученицима тајну своје личности и тајну домостроја спасења, па и сестрама Лазаревим је Он откривао и прије него што ће позвати Лазара да устане из мртвих, да је Он васкрсење и живот, а оне као простодушне и вјерујуће душе, вјеровале у у свеопште васкрсење по Светоме Писму, али још нијесу биле потпуно схватиле да је Христос тај који ће да васкрсне и њиховога брата. Он је као Господ показао своју силу над смрћу и само једним позивом Лазаре, устани, Он га је васкрсао из мртвих. Његова ријеч свемоћна имала је силу васкрсења и Лазар је оживио и устао ваистину из мртвих. У томе је заправо и слика Христовога васкрсења. Господ је прије свога страдања показао да је Он тај који има власт положити живот свој и опет узети га, положити душу своју и опет узети је. Он се пројављивао као побједитељ смрти и раније, али у овом моменту, кад је васкрсао свога пријатеља Лазара, то је заиста било најубједљивије и највеличанственије. Не само да би васкрсао Лазара и да би му дао нови живот, него и да би своје ученике утврдио у вјери , када дође Његово страдње и када Он буде приносио самога себе на жртву за спасење цијелога свијета. Да се они тада не поколебају. Нажалост, по људској слабости поколебали су се и разбјежали сви осим Светог Јована Богослова и Пресвете Богородице и неколико жена мироносица. Али, Он им је и то опростио, јер је снисходио људским слабостима, као што је снисходио цијелом роду људскоме до крста и смрти, примивши нашу биједу и наша страдања и нашу смрт, да би нас својом живоносном смрћу ослободио од страха смртнога и да би нам својим васкрсењем дао нови живот и учинио нас саучесницима и сапричасницима Његовога васкрсења и Његове вјечне славе, бесједио је Митрополит Јоаникије.
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и Егзарх свештеног трона Пећког на крају је свима честитао празник Светог четверодневног Лазара, пренио поздраве и благослове нашег Патријарха Порфирија, поучио нас да се молимо за патријарха, једни за друге и за јединство Цркве и упутио молитву Богу да нам свима да љубави и да нам буде на помоћи у превазилажењу свих искушења. Упутио је захвалност и игуманији манастира Пећка патријаршија.
Лана Остојић (митрополија)
