Пише: Иван Милошевић
Ова „Побједа“ почиње да нервира и да масира! Њен уредник изгледа да је умислио да је велики брат црногорске назависности и чувар њене самобитности! Од његовог данашњег текста нешто ми се крчка у стомаку, а 100 посто није од данашњег ручка!
Каже медијски комесар и стражар партизанске заоставштине да ниједна општина у Црној Гори нема право да не пјева 21. маја, односно да прославља тај датум. По суду поменутог медијског комесара, Црна Гора у својој миленијумској историји значајнијег датума није имала до 21. маја 2006. године! Тада је персонама попут ове на челу „Побједе“ коначно свануло и тога дана коначно су угледали свијетло на крају тунела, а ја бих рекао да су тога дана Новоцрногорци угледали Тита, пардон Мила ( иако Мило и Тито дођу као неки сијамски близанци). И како су тога дана угледали Тита (Мила) тако је и сваког наредног 21. маја и толико су одушевљени Титом (Милом) да ни под разно не допуштају да неко има другачији доживљај тога дана 2006. године. Посебно то не могу да раде локалне управе, него морају да славе и ако им се не слави и ако имају другачије схватање тога датума. Уколико поједине локалне власти истрају у одлуци да ове године не буду заинтересоване за прославу 21. маја може им се десити да им тога дана на врате бане комплет уредништво „Побједе“ и да их медијски ухапси и изложи медијској хајци!
Невјероватно је колико су неки себе схватили толико озбиљно да не допуштају ни да постоји барем црвић сумње у тековине 21. маја! Какве сумње и бакрачи и остале трице и кучине, мора да се слави, па и да није некоме до славља. Мора, рекао Тито или Мило (опет иста ствар), иначе…
Комесарима или комесару из „Побједе“ као да је из памћења избрисана сва референдумска циркусијада прије 20 година и довођење авионима на бирачка мјеста и људи који су тога дана први пут сазнали да имају неке везе са Црном Гором. Имали су је тога дана и никада више, јер су се након гласања одмах вратили одакле су и дошли и наставили да живе као што су и до тада живјели не размишљајући о томе да ли су својим гласом некоме у Црној Гори онемогућили да живи како хоће и може! Постоји брдо и осталих доказа који говоре како се дошло до референдумског циља али то медијске и остале комесаре не интересује. Циљ оправдава средства, стара је револуционарна максима и они се ње држе као пијан плота!
И није ми јасно зашто комесари или комесар из „Побједе“ саопштава тако искључиве ставове, када чак и странке и њихови лидери сличних преокупација не говоре у толикој мјери о онима који су и даље сумњичави према 21. мају. Изгледа да су неки у медијима острашћенији и од политичких и осталих лидера и од своје патриотске боје не виде остале боје у Црној Гори и протоком времена постали су тотални идеолошки далтонисти и осим једне не виде и не признају да осим њихових постоје и друге боје!
Не виде ни да је ових 20 година у Црној Гори на сцени период жалосног утјеривања неокумунизма и вулгарног антисрпства и то у свим друштвеним слојевима. Од вртића, па до сваког градића, факултета, средње, основне и остале школе. Свака српска прича и то она аутентично црногорска проглашава се страном и окупаторском чизмом и на све начине се потискује или се на сваки њен помен шаљу специјалне антитерористичке јединице. Никакав бунт у том смислу се не дозвољава и сматра се увезеним аргументом за дестабилизацију државе. Никако да схвате и прихвате да Срби у Црној Гори добро памте референдумске марифетлуке и постреферендумско антисрпство и да због тога нијесу баш расположени да пјевају када им се не пјева. Поједини предсједници градова такође то памте, па кажу да им није до славља, али је то комесарима или комесару из „Побједе“ равно вељеиздаји!
Иако је прије шест година ДПС смијењен, његове тековине су наставиле да живе и развијају се и у новој власти. И то у свим областима јавног живота! Тобож се Србима признаје равноправан статус и уважавају се као равноправни грађани али само до нивоа када они о свом народном опредјељењу ћуте и практикују га у четири зида. Чим почну да србују, диже се мало и велико и само што се не зове НАТО да интервенише и спаси Црну Гору од вељесрпске напасти!
И не вјерујем да то не знају и не схватају комесари или комесар из „Побједе“. Међутим, није их много брига за то. Мора да се слави, па и да ће планета стати због тога! Ипак, планета се окреће, па ће тако и ови комесари морати да схвате да уколико желе да 21. мај буде општенародни празник, мораће да промијене логику, вербалну, политичку и идеолошку и мораће да се одрекну комунизма, Тита и Мила. И то не због Срба, него због Црне Горе у коју се куну и кажу да ће главу дати за њу!
А Срби су током ових 20 година показали да нијесу против Црне Горе. Не дижу револуције, зову на помирење, увјеравају брата да је брат, али то им мало ко види и цијени таман као и лањски снијег. Срби ће и даље, наравно, на помирење позивати браћу, па чак и онда када браћа за то неће да чују. Срби имају стрпљења и неће само да пјевају када се другима пјева. И њима треба разлог за пјесму, а изгледа да га не виде у 21. мају!
