Пише: Иван Милошевић
Брате Павле, пази се! Пази леђа, пази са киме се дружиш, пијеш кафу и читаш новине. „Побједа“ те гони, прати и хвата сваки твој траг. Организовала је хајку за твојим спомеником и одлучна је да му дође главе. Има да открију споменик или их неће бити. А шта ће са њиме када га открију и ухапсе, видјећемо, али не сумњам да има да га раставе на ситне комаде и похране негдје дубоко испод седам мора и седам гора. Има да на њега баце разне магије и довешће све свјетске врачаре и вјештице да одбајају своје магије и да твој споменик, брате Павле, коначно предају ономе свијету и прекину овоземаљску хајку за њим и коначно одхану од велике муке коју су сами себи задали!
И након осам мјесеци редакција „Побједе“ не посустаје. Пита кога стигне и истражује гдје је споменик. Јуче су објавили, а данас остали пренијели, да је берански суд изгледа дигао руке од споменика и да га више не траже. Али га зато „Побједа“ тражи и ангажовала је све своје новинарске капацитете. Шаљу новинаре у Горње Заостро да чуче поред букава и прате шта се у том селу дешава. Прије неки дан су ми дојавили из Заостра да се гране у том селу нешто чудно њишу, а да се ноћу чује неко чудно зујање. Да се нијесу фоторепортери „Побједе“ попели у крошње и одатле снимају,а можда и управљају ноћним снимањима шпјунских дронова и биљежи лет сваке птице, звук свакога чактара и кас свакога коња у Заостру. Ко зна, сваки детаљ може да открије скровиште споменика, а када се „Побједа“ ухвати детаља, онда то не пушта, слијењи њихов траг до краја и док им очи не испадну! Да овако прате домаће криминалце и јунаке корупционашких афера као што прате Павлов споменик, Црна Гора би за кратко вријеме постала земља без криминала и корупције. Живјели би сви као бубрези у лоју и још би имало и за друге. Али, не и не. „Побједа“ има хајкачког елана само када је у питању Павлов споменик, док им остало промиче испред носа, али ништа не примјеђују колико су опсједнути Павлом и његовим спомеником!
Брате Павле, немам ти шта више рећи. Осим „Побједе“ и њених медијских помагача, скоро да су сви заборавили на тебе и твој споменик. Толико има афера да их не можеш ни све набројати, па једна другу престижу и нижу се као нека некпрекидна лоповска и криминално-политичка ниска бисера. Чим се пробудиш пред лице ти искочи неки криминал и корупција, па се питаш да ли је у овој земљи претходних 30 година било шта радило, осим криминала и корупције. И наравно – УДБЕ!
Ипак, брате,. буди поносан јер хајка за тобом и твојим војницима траје преко 80 година. И то несмањеном жестином. У Црној Гори можеш све да поменеш и преиспиташ, али четнике ни под разно. Ту је све јасно и све је закључао Радоје Пајовић и његови данапњи идеолошки и наулни сљедбеници. Какви нови документи, нова свједочења, списи и акти, пто се тебе тиче, брате, све је већ пресуђено и архивирано и закључано. Свега су се бивши и садашњи комунисти одрекли, ево данас поцркаше за Западом, а у колијевкама су се успављивали бољшевичким пјесмама и Брозовим поскочицама. Дјетињство су напрасбно заборавили, тобож се осамосталили и сада служе новог господара. А он није више у Москви, него у Бриселу, али господар је господар!
Стога, брате Павле, мирно и како само ти знаш, на оном свијету броји сјене својих војника и обичног народа који крену за тобом пут Словеније у нади да ће побјећи од комунистичке неправде и пали им свијеће гдје год можеш и колико можеш. Ко ће, ако не ти, јер овдје, у данашњој Црној Гори, нема ко то да ради, чак су се и потомци твојих војника и народа који крену са тобом, одрекли својих предака и закопали дубоко у подсвијест. Понеки ми каже да га у сновима прогањају неке непознате и безглаве силуете и буде у цик зоре и онда нема шансе да дође сан на очи. Ћутим, не одговарам или им препоручујем Фројда, али негдје у мојој подсвијести, открива се сазнање да их то прогоне сјене непокопаних и стријељаних предака у Словенији. Упозоравају их да се опамете, освијесте и врате стријељаним прецима и пруже им утјеху. Не причам им о својим слутњама, ко зна шта би радили да им кажем своје мисли, али зато пођем у цркву и запалим свијећу. Увијек једна остане као безимена и као да нема за кога да се упали. Међутим знам да је намијењена за све безгробне и стријељане твоје војнике. И за тебе гори, брате Павле. Не знам је ли ти то довољно, али пренеси тамо да нас овамо још има и да и читамо „Побједу“ и да чудом не можемо да се начудимо шта се тамо пише о теби и твојем народу.
Почивај у миру, брате Павле, а ми се овамо нећемо већ никако снаћи!
