Пише: Иван Милошевић

„Централно место у том урбанистичком каришику заузима храм  Светог Саве – у мојој клаисфикацији: Хала православних спортова Врачар – (наводно) видљив са сваке тачке Београда (можда и из свемира) који је савршени израз архитектонске збрке злих усуда Срба и Србије, миметизма и мегаломаније„.

„Коликогод била на лошем гласу, мегаломанија је предуслов великих постигнућа. Али и мегаломанија мора имати какво-такво упориште у реалности. А у Србији XIX (као уосталом и XXI века) реалност је нешто страно, непожељно, непријатељско. У Србији XIX (XX  и XXI) века само је мегаломанија аутентично српска, све остало је миметички преузето (преотето) однекуд  другде, па у процесу посрбљавања преворено у све што је српско. У том миметичком процесу србификације и нострификације увозне  величине, славе и значаја, добили смо српску Атину, српску Спарту, српске Термопиле. И још много штошта српског, написао је Светислав Басара, српски књижевник, у тексту који је данас објавио портал „ЦДМ“.

Није ми пријатно да ово пишем, али поучен сопственим примјером од прије неких годину дана када је једну моју изјаву омбудсман назвао расистичком и нагласио да она омаловажава једну националну заједницу у Црној Гори, јавно питам да ли и Светислав Басара и „ЦДМ“ називањем храма Светог Саве у Београду – Халом православних спортова, омаловажавају српску националну заједницу и приписују јој нешто што она нема или барем не у толиком обиму као што пишу Басара и „ЦДМ“. Уколико је омбудсман могао да подигне сбвоје службенике и једну моју изјаву класификује у ред расистичких, јавно тражим да омбудсман ангажује сараднике и одлучи има ли сличних или неких других дискриминаторских елемената и у овој изјави! 

Лично сматрам увредљивом иузјавом да је поменути храм у Београду – Хала православних спортова, али такође не сматрам да такве ставове на било који начин треба санкционисати. Међутим, поучен сопственим искуством јавно тражим да се омбудсман јасно одреди око Басариних ставова и портала „ЦДМ“-а  који је своје странице уступио српском књижевнику. Ни на крај памети ми није да оспоравам књижевну вјештину Светислава Басаре, који је добитник вриједних српских књижевних награда, нити да оцјењујем његове ставове, али ме живо занима шта о њима мисли овдашњи омбудсман! 

Оптуживање Срба за великосрпски империјализам и посрбљавање народа на Балкану није од јуче и такве оптужбе имају вишевјековну идеолошку у сваку другу подлогу. Не прихватам да су Срби такви мегаломани као што их описује Басара, али то је његов став и право да тако мисли. Међутим, већ годинама у Црној Гори се као империјални поход на четири нахије и седморо брда искључиво оптужују Срби и то је постао кључни елемент и аргумент бројних странака, али и идеолошких поклоника комунизма, да су Срби империјални народ и да увијек треба бити на опрезу када се о Србима ради, јер у сваком тренутку могу посегнути за оружјем  и ратом. Тај став хране Басарови ставови, па није ни чудо што их портали блиски бившем режиму и њиховој антисрпској идеологији, радо преносе. И сматрам да их због тога не треба ни у каквом облику санкционисати, па да то не треба да ради ни омбудсман, али поучен раније поменутим сопственим искуством, јавно тражим да се државни заштитник слободе говора у Црној Гори, изјасни о њима. Када је већ  могао мене да назове расистом, питам да ли у Црној Гори има расиста поред мене и гдје у том смислу припадају оцјене из текста Басаре на „ЦДМ-у?

Не тврдим, дакле, ништа нити оцјењујем, али ме живо занимају тврдње и оцјене државног заштитниао томе да је храм Светог Саве у Београду – Хала православних спортова на Врачару! Испитујем досљедност државних установа и персона задужених за слободу говора и заштиту националних заједница и људских права и слобода, а не право Басаре или било кога другог да о Србима мисли што му је воља!