Пише : Дејан Бешовић

Назив Кртоли први пут се помиње у 14. винеку. Поријекло топонима није у потпуности познато, па постоје различита тумачења.Једно од њих јесте да назив подручја потиче од биљке кртоле (кромпир), међутим, поједини извори оспоравају ту чињеницу  наводећи да кромпир још није био познат у Европи у том времену -Шпанци су га донели тек средином 16. вијека.

Сам назив Кртоли не долази од биљке (кртола, кромпир), с обзиром да кртола није била позната у Европи у вријеме када се Кртоли први пут помињу у 14.вијеку . Према неким мишљењима, назив потиче од италијанске речи сartolle, у значењу брежуљци или утврђења. И, заиста, у Кртолима је терен брежуљкаст, а постоје остаци више мањих средњовјековних утврђења.Податке о поријеклу становништва Кртола и друге битне податке о овој области прикупио је почетком 20. вијека протојереј Саво Накићеновић и објавио их у свом раду „Бока“, 1913. године. У то вријеме, Кртоли су имали статус општине („опћине“) са сједиштем у варошици Радовићи. Остала насељена мјеста у Кртолима су: Гошићи, Никовићи, Миловићи, Богишићи и Ђурашевићи. У новије вријеме, на обали су заснована нова насеља: Калуђеровина, Бјелила и Какрц. До 1825. године, Кртоли и Луштица су чинили једну општину, а до 1865. године у саставу Кртола били су и Љешевићи, када су припојени Грбљу ,Љешевићи данас, као и највећи дио Грбља, припадају Општини Котор.У Кртолима, као и у осталом дијелу Луштице, има трагова још из старог вијека. Нарочито су важна места била Превлака и Страдиоти. У раном средњем вијеку, у ову област населили су  се Словени. Од краја 12. вијека , Кртоли, као и цијела Луштица, Грбаљ и околина улазе у састав државе Немањића, а током 15. стољећа овдје се устаљује млетачка власт.

Почетком 13. вијека , „краљ Стефан Првовјенчани обновио је манастир Светог арханђела Михаила на Превлаци, а његов брат епископ Сава тамо поставио епископску столицу (1219. године“-биљежи Прота Саво Накићенивић  .Манастиру је додијељен метох од околних крајева, који је назван Михољски збор. Овај назив остаће и касније у употреби и након замирања Манастира 1441. године, као ознака збора бокељских општина, прије свих кртољске и луштичке.

Обнова Манастира на Превлаци почела је 1883. године, подизањем нове цркве посвећене Светој Тројици, а обнову је финансирала контеса Екатерина Властелиновић. Обнова, мало по мало, траје и до данас. У раздобљу од 1994. до 1996. године, на простору гдје се некада налазио средњовјековни манастирски конак, током археолошких ископавања пронађене су миомирисне мошти седамдесеторице мученички пострдалих монаха. Њихов празник се прославља 10. маја по грегоријанском, односно 27. априла по јулианском календару.

Светог арханђела Михаила прослављају Кртоли као свог заштитника а тако и цијела Луштица, а племенска слава је Спасовдан или Свети Спас Вазнесење Господа Исуса Христа. Иначе, у Кртолима сви родови славе двије славе: родови који славе Срђевдан прислужују Спасовдан, а родови који славе Ивањдан прислужују Лучиндан.

 Друго тумачење јесте да назив потиче од ријечи кртоле — плетене корпе које су се стављале на коње и магарце. Тумачење је да назив долази од ријечи крто која се у Далмацији употребљава у значењу „гомилица”, јер Кртоли гледани са висине подсећају на гомилице.

За разлику од Луштичке општине, Кртоли имају много више обрадивог земљишта, те се, поред маслина и винове лозе, гаје и житарице и разно воће и поврће, а од домаћих животиња козе, овце и говеда. Рељеф и клима су у сваком погледу угоднији. Рибарење је додатно занимање већине становништва, а више Кртољана се прославило и у поморству. Велики привредни значај за Кртоле имала је и солана у Солиоцком пољу, између Тивта и Кртола. Ипак, најважније занимање Кртољана данас је – туризам. Занимљиво је да је кроз историју  већи број Кртољана ,нарочито кртољских жена изабрао монашки пут, у неким од манастира у Боки и Приморју, о чему свједоче породичне читуље, гдје су пописани калуђери и калуђерице из односних породица.Накићеновић је, обилазећи Кртоле почетком 20. вијека  забиљежио 1028 становника (без Крашића). Данас у подручју Кртола (укључујући и Крашиће, који су данас, као и Кртоли, у саставу Општине Тиват) живи око 2000 становника.

Кртоли су без сумње били насељени словенским становништвом од првих времена досељења Словена у тадашњи византијски Илирик, а сасвим сигурно у време када је обновљена епископија на Превлаци, почетком 13. вијека . Међутим, старинаца у Кртолима има незнатно, чему су узрок напади гусара злогласног турског Хајрудин-паше Барбаросе (тзв. „барбарези“) у првој половини 16. вијека , у којима је старосједилачко становништво пострадало или се због сталне опасности раселило. Остала су предања како су „барбарези“ затрли читава села. Велику већину кртољског становништва чине дошљаци из 16. столећа, који су овде добегли „из Албаније“, превасходно братство Дапчића, а затим и разни појединци из других крајева Црне Горе, Приморја и Херцеговине од 15. вијека  надаље.

Саво Накићеновић пише „Дапчићи су потомци Дабца досељеног у 16. стољећу „из Албаније“, односно његова четири сина. Ово братство се разродило на већи број родова и презимена и насељава сва мјеста Кртола. Дијеле се на:

„Радовиће“, потомке Рада Дабчева, и то су: Антоновићи, Бринићи, Вуловићи, Јокићи, Ми(ј)очевићи (раније: Михочевић), Радиновићи, Русовићи, Старчевићи и Стегићи. Изумрли огранци овог братства су: Кучавићи и Терзићи. Вуловићи су вјероватно потомци документовано забиљеженог Вулете Радовића (которски документ из 1543. године 8778/56 архив града Котора “ 

„Никовиће“, потомке Ника Дабчева, и то су: Барбићи, Бујеновићи, Вукошићи и Клакори.

„Миловиће“, потомке Мила Дабчева, и то су: Ивошевићи, Миловићи, Миљешковићи, Перовићи и Шћепанчићи (раније: Шћепанац). Изумрли огранци овог братства су Микијељевићи и Радусини.

                         (наставиће се)