Пише: Бранко Радун („Видовдан“)
Пре десетак година написао сам текст за Политику о паралели између Америке и античког Рима, те Доналда Трампа и римског магната Краса. Године су пролетеле откад је Доналд Трамп први пут протресао америчку политику 2016. године, а сада, након његовог повратка у Белу кућу 2025, чини се да је прошло довољно времена да видимо ширу слику и дамо историјски суд.
Јасно је да „Трамп“ као феномен није инцидент нити пролазна криза – ово је дубока промена Америке из републиканске у отворену империјалну фазу. Кампања 2024. била је паклена: поделe су се продубиле до границе сукоба, атентати на Трампа су могли бити прекретница, милијарде су уложене у кампање, а сукоби наратива претворили су се у политички грађански рат.
Са Трампом поново на челу, Америка више није она класична република коју смо знали. Она је скинула рукавице, али и више од тога – показује се као империја у пуном налету, са олигарсима на врху, плутократијом у средини, поларизацијом која раздире друштво и личном моћи која све више надмашује институције.
Деценијама се бавим историјским аналогама, али не оним површним и пригодним, већ оним са дубљим увидима који показују како се структурне промене и аналогне фазе и процеси повезују у „историјским близанцима“.
Америка данас по много чему личи на Рим у хеленистичкој фази, после Другог пунског рата, када је од регионалне силе постала „светска“ империја. Видимо пропадање средње класе, стварање пребогате елите на врху и лумпенпролетаријата доле, професионалну војску уместо грађанске, и спољну политику која се шири попут царске амбиције. Велики новац је победио демократију – на њу се позивају демагози или они који сањају о старим временима, али процес иде даље. Финансијска олигархија, корпоративни медији и технолошки гиганти држе конце, док се масе окрећу популистима који обећавају промене или револуцију, а онда само преузму систем и воде га личношћу влашћу у име најјаче олигархијске групaциje.
Политика од институционалне републиканске постаје персонална историја најјачих породица и појединаца.Ова паралела није са било којом цивилизацијом, већ специфично са Римом – као што модерна Западна Европа представља „паралелу“ античкој Грчкој. Сродне улоге имају Александар и Наполеон као велики војсковође који доносе нову епоху, али и Платон и Хегел као врхунци филозофије у једном времену.
А данас? Трамп нас подсећа највише на Марка Лицинија Краса, римског магната који је у време суноврата републике велики новац претворио у велику политичку моћ. Ако бисмо данас писали о Красу, звучало би као Форбсов профил: рођен око 115. п.н.е. у солидној, али не претерано богатој плебејској породици, Крас је био прототип self-made милијардера античког света. Његово богатство, еквивалентно милијардама долара данас, стекао је на некретнинама – куповао јефтино после пожара (његове екипе гасиле су их тек кад власник прода по ниској цени), после проскрипција Суле, када је грабио конфисковану имовину политичких противника. Био је велики инвеститор: улагао у руднике сребра, пореске закупце у Азији, трговао робовима. Као млад, преживео је успоне и падове. Кад је Сула преузео власт, он је почео да гради своју пословну империју блискошћу са влашћу.
Показао се као одлучан играч када је угушио устанак робова предвођен Спартаком. Он је куповао подршку и направио политичку каријеру иако није био део политичке олигархије Сената. Он је направио неформалну коалицију са Цезаром коме је сервисирао дугове и Помпејем прослављеним генералом са којим је исто тако направио пословно-политички дил. Ово је била тајна олигархијска коалиција – данас би рекли коалиција војног и финансијског лобија мимо Сената која је тријумвирима давала огромну моћ. Крас је давао кредите сенаторима и куповао њихову подршку. Куповао је популарност у масама бесплатним играма и житом, гурао законе за своје бизнисе.
Желео је нестрпљиво и велику војну победу на истоку да би ојачао своју позицију у Риму. Преузео је контролу над Сиријом и кренуо на Партију која је на данашњој територији Ирана и Ирака. Доживео је војну катастрофу у којој је војска поражена а он погинуо. Тријумвират показао да лични утицај, новац, војска и популарност надмашују законе – концентрисао моћ у појединцима, отворио пут паду републике.Крас и Трамп имају бројне сличности – обојица милијардери из некретнина, self-made магнати у смислу ширења сопствене пословне а касније и политичке империје. Крас спекулисао после катастрофа, Трамп оптуживан за преувеличавање вредности, брендирање. Обојица ушли у политику новцем – Крас куповао подршку, Трамп финансирао кампању опет купујући подршку републиканаца. Они нису били део политичког естаблишмента па су се представљали као аутсајдери против отуђене и корумпиране елите, иако су били део ње.
Трампов улазак 2016. на таласу више врста незадовољства као последица криза, деиндустријализације, изгубљених послова и културног отуђења леволибералне елите. Као „популар“ (популиста) против оптиматâ: политичка елита, Вол Стрит, Силицијумска долина, медији. Повратак 2025. са обећањима – царине за страну робу и повратак радних места у Америку, зид према Мексику и депортације те политички и идеолошки сукоби са отуђеним естаблишментом – али компромиси са финансијерима и технолошким милијардерима (као нпр Маск који исто тако личи на Краса). Обојица желе војни тријумф и олако улазе у сукоб. Обојица су способни бизнисмени који су постали популисти и демагози да добију подршку пословне елите али и маса. Крас је улетeo у војну авантуру у Партији – Ирану и погинуо. Трамп је започео рат са Ираном и видећемо како ће се политички то одразити на његову позицију и позицију републиканске-мага групaциje јер се сада ставио све на коцку.
Оно што је нама битније од тих заиста неколико фасцинантних паралела јесте да су Трамп и Крас људи израсли у кризи и да су они симптом кризе и краја републике. Они су прелазне фигуре – Цезари долазе после њих али иду њиховим стопама – новац се конвертује у политичку моћ а њоме се освајају нови ресурси и гомила новац за нове политичке и војне битке. Трамп и Крас разбијају норме, јачају личну моћ али нису коначни „цезари“. Трампов неформални дил са Маском личи на неки „дуовират“ римског типа а трећи члан тријумвирата није персоналан то је војноиндустријски комплекс. Оно што видимо са уласком људи као што су Трамп и Маск у политику јесте улазак јаких личности које имају своје „империје“ директно у политичку арену. Иначе нама се чини да је Крас и будући тријумвирати нешто што тек чека Америку али се на примеру Трампа види куда то води.
Америчко друштво је толико политички, идеолошки и социјално подељено да можемо говорити о политичком грађанском рату који је за сада без крви. Да ли ће ући у епоху реалних унутрашњих сукоба зависи од неколико фактора али је то данас врло реална опција. Друштво је дубоко подељено на две Америке: протести еволуирали у отпор, поларизација раса, класа, региона – урбано vs. рурално, либерално vs. конзервативно. Унутрашње тензије гурају агресивност споља: нови походи, са глобалним играчима. Унутрашње тензије у Америци покрећу све агресивнију спољну политику што показује и други Трампов мандат.
Ситуација је јасна – на власт долазе бескомпромисне вође да консолидују империју усред хаоса. Процеси дубоких подела и криза стварају кризну инфраструктуру која постаје империјална а нестабилност и пропадање средње класе су везани за јаке вође и освајачке походе. Новац купује институције и гуши их, избори постају игра великих бројева. Трамп и Крас зарађују новац због блиских веза са влашћу да би сами ушли у политику и дошли на власт. Куповали су елиту, куповали подршку – један се борио против побуне робова, други против миграната и кланова. Не говоримо само о Трампу као паралели са Красом већ и о Маску, Сорошу, Безосу, Блумбергу и другим магнатима који комбинују огромно богатство и политички утицај. Америка није копија античког Рима али се по много чему римује са њим.
