Пише: Мр Момо Јоксимовић, предсједник Партије пензионера Црне Горе

Један од најупечатљивијих и најобразованијих личности у региону Санџака и шире  на Балкану. Многи су га сматрали и цијенили као високообразованог и надареног човјека са снажним говорничким вјештинама, док су га други доживљавали  као снажног  политичког и вјерског лидера,који је  често изазивао полемику. Роођен 15.фебруара 1970.у селу  Орље код Тутина –Србија.  Преминуо  на предавању 6.новембра  2021.у Новом Пазару.

Његова смрт изазвала је бројне полемике, с правом. Некоме је сметао. Можда најближима. Ово су новинарске опсервације.Био је дугогодишњи  муфтија Исламске зајединице у Србији и један од  главних вјерских  лидера Бошњака у Санџаку. Касније је ушао у политику, био је подпредсједник  Народне скупштине Србије и лидер  политичког покрета. Студирао је исламске науке у Алжиру  на  Исламском  универзитету у Константини. Говорио је више језика–арапски, турски,  стрпски, босански. Оснивач је Инетернационаног универзотета у Новом Пазару.

Зукорлић је  био позат по :  *изузетно снажним и реторички  моћним говорима; велики утицај међу  Бошњацима у Санџаку;  *настојању да повезује  вјеру, образовање  и политику.

Основао је политички покрет  који је касније постао Странка правде и помирења  .

У политици се залагао  за : *права Бошњака у Србији ; развој Санџака; дијелог међу народима.

Смнатрали су га  изузетним интелектуалцем јер је имао јаку философску  и  теолошку аргуентацију у говорима;  био је  врло образован у исламској теологији; имао је харизму и снагу јавног наступа. Пратиле су овог сјаног зналца и бесједника и контаверзе, као и многе  снажне личности на Балкану, имао је  и критичаре: спор око подјеле  исламске заједнице у Србији; политички сукоби са различитим странкама; критике око универзитета кјег је основао.

Његове бесједе   су остављале дубоки траг у народу.   Није случајно да га сматрају   једним од најзачајнијих  фигура у Санџаку  у последњих 30 година. Без сумње, многи га сматрају  најачим говорником на Балкану.  Његове реченице о религији , показале су се животним. Волио је свој народ, али је поштовао и друге.  Сваког свог саговорника је враћао на почетак, снагом интелекта и аргумената. Његове бесједе у  скупштини Србије су оставиле трага. Био је и велики  организатор , прегалац да му  премца није било.

Оснивао је  седам народних кухиња и сваки дан се дијелило преко 2.500 оброка.  Основао је  петнаест дјечијих вртића, што је импозантно. Људи су му  вјеровали и зато давали донације.

Био је лијеп, шармантан, складан и уман да га је било лијепо и радо  гледати и слушати. Њега је свако цијенио и поштовао.  Цијенили су га и његови највећи противници , па чак и из  његовог националног корпуса.

Његово брзо расуђивање, одговори на све теме из науке и живота, било да се ради о вјери, теологији, историји, социологији, философији, традицији, обичајима, предањима, вјеровањима, о човјеку и универзалнм људским вриједностима, могао је својом љепотом израза, снагом аргумената, засјенити и највеће умове па и академике. Зато ће не само људима од струке и науке, остати у драгом сјећању живот и дјело овог бесмртника. Муфтија Муамер Зукорлић је себи безбиједио вјчност.

Вјечни мир  великом интелектуацу муфтији др Муарему Зукорлићу.