Пише: Тихомир Бурзановић

На политичкој сцени Црне Горе често се појављују нове партије које обећавају дисконтинуитет са прошлошћу, раскид са старим политичким обрасцима и почетак једне нове епохе. Међутим, искуство нас учи да на Балкану “ново” често значи само другачије упаковано “старо”. Једна од најчешћих политичких теза која се данас чује у јавности јесте да је Покрет Европа сад заправо “здраво крило” некадашње власти Демократске партије социјалиста.

Ова теза није настала случајно нити без политичког и друштвеног контекста. Она произлази из искуства грађана који су деценијама посматрали начин на који функционише власт у Црној Гори, али и из конкретних потеза и политичких одлука које је нова власт доносила.

Мит о “здравом дијелу система”

Једна од најчешћих конструкција која се у политичким транзицијама појављује јесте прича о “здравом дијелу система”. То је стара стратегија политичких структура које покушавају да преживе промјене власти. Када систем почне да губи легитимитет, он покушава да се обнови стварањем новог политичког пројекта који ће представљати наводни раскид са старим структурама, али без стварног разбијања њиховог утицаја. Тако се ствара наратив да је унутар старе власти постојао “здрав дио” који је био наводно заробљен у лошем систему, али који сада добија прилику да покаже своје право лице.

На Балкану, а посебно у Црној Гори, тај наратив често има и једну додатну димензију – ону коју многи називају удбашком политичком конструкцијом. Идеја да се политички систем може сам “очистити” изнутра, без стварне смјене структура моћи, подсјећа на старе методе политичког преживљавања које су настале још у доба једнопартијског система.

 Континуитет умјесто дисконтинуитета

 Ако се анализира политичка пракса Покрета Европа сад, многи посматрачи уочавају елементе континуитета са претходним системом власти. Тај континуитет се не мора увијек огледати у отвореној политичкој сарадњи, већ у начину управљања државом, у кадровској политици, у односу према институцијама и у политичком менталитету. Након три деценије доминације Демократске партије социјалиста, држава Црна Гора није била само политички већ и институционално обликована према логици једне партије. Администрација, јавна предузећа, безбједносни сектор и локалне структуре власти били су дубоко повезани са политичком елитом.

У таквом систему, промјена власти не значи аутоматски и промјену структура моћи. Напротив, често се догађа да дио старог система једноставно промијени политичку униформу.

Феномен “политичких спавача”

Један од појмова који се све чешће помиње у јавности јесте феномен политичких “спавача”. Ријеч је о кадровима који формално припадају новим политичким структурама, али су суштински повезани са старим системом власти. Ова појава није непозната у политичкој историји. У многим транзиционим друштвима старе структуре моћи опстају кроз мреже утицаја, личних веза и институционалних позиција.Зато није необично што дио јавности сматра да су у Покрету Европа сад активирани управо такви кадрови. Људи који су годинама градили каријере у систему претходне власти сада су постали дио нове политичке структуре, често без јасног објашњења како је дошло до тог политичког преображаја.

То код грађана ствара осјећај „ деже ви”– утисак да се промијенила политичка сцена, али не и политичка логика.

Политички маркетинг умјесто идеологије

Још једна карактеристика савремене црногорске политике јесте готово потпуно одсуство идеолошких разлика. Партије више не настају као израз различитих политичких филозофија, већ као пројекти политичког маркетинга. Покрет Европа сад појавио се као економски и реформски пројекат, фокусиран прије свега на питање животног стандарда. Такав приступ имао је снажан од‌јек код грађана који су деценијама живјели у условима економске стагнације.

Међутим, економски популизам често може постати политички параван иза којег остају нетакнуте структуре моћи. Када политички пројекат нема јасну идеолошку основу нити дубоку институционалну реформу као циљ, постоји опасност да постане само нова фаза старог политичког система.

 Држава заробљених институција

 Проблем Црне Горе никада није био само у једној партији, већ у моделу власти који је током три деценије створио заробљене институције. Тај модел није лако разградити, јер се не ради само о политичким функцијама већ о читавој мрежи интереса. Ако нова власт не направи јасан раскид са тим моделом, онда се поставља питање да ли је ријеч о промјени власти или само о њеној трансформацији.

Управо ту настаје простор за политичку тезу да је Покрет Европа сад заправо продужетак једног дијела старог система, односно оно што се у политичком жаргону назива “здравим крилом” претходне власти.

Између илузије и стварности

Да ли је ова теза потпуно тачна или је ријеч о политичком претјеривању – то ће показати вријеме. Међутим, чињеница је да грађани Црне Горе имају довољно историјског искуства да сумњају у једноставне политичке наративе. На Балкану су политичке промјене често биле само промјене политичких кулиса. Иза нових слогана и нових лидера неријетко су остајале старе структуре моћи.

Зато је кључно питање за сваку нову власт једноставно: да ли мијења систем или само управља њиме?

 Ако се покаже да систем остаје исти, тада ће теза о “здравом крилу старе власти” престати да буде само политичка оптужба и постаће политичка чињеница.А Црна Гора је већ превише пута у својој историји гледала како се историја понавља – само са новим именима на истим мјестима.