Страдање Срба избеглих из Хрватске на Петровачкој цести 7. августа 1995. године, када је колону избеглица гађао хрватски МИГ, још један је од злочина над Србима за које нико није одговарао ни 30 година касније.
У нападу је, на лицу места, погинуло 10 цивила, међу којима је четворо деце, а двоје људи је мало касније преминуло у Србији од последица рањавања. Међу њима је трудница Ведрана Стјеља која је умрла на порођају, након што је родила здраву кћерку. На Петровачкој цести су погинули њен муж и свекар, а рањене су Ведрана, која је била у осмом месецу трудноће, и њена старија кћерка трогодишња Александра.
У овом злочиначком пиру је теже и лакше рањено барем 50 људи, кажу поједини извори. Али, праву бројку је немогуће знати јер се многи људи нису ни јављали надлежнима већ су, након што су санирали повреде, гледали да што пре забораве страхоте којима су сведочили. Неки од њих нису више међу нама, а многи су наставили животе далеко од домовине.
Директор Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац у Јутру на РТ подсећа да су, један дан након злочина на Петровачкој цести, тачније 8. августа 1995. године два хрватска МИГ-а ракетирала избеглице на Приједорској цести, тако да предмет „Петровачка цеста“ обухвата оба ова напада.
-На Петровачкој цести је на лицу месту страдало 10 људи, а непосредно након тога је преминуло двоје њих. Такође, на Приједорској цести је убијено троје људи са Кордуна, мајка, син и њихов блиски рођак. Додатна трагедија у свему овоме је што су приликом ових злочина страдале породице. Страдали су чланови породица Стјеља, Рајић, Вуковић и Дрча- бака Дара, њен унук Јовица, који је имао шест година, и унука од 20 година која је била трудна. То су језиви детаљи, а ови злочини нису до краја ни истражени, између осталог, и јер се неке од жртава нису никоме јавиле. Када су у питању повређени, поготово лакши они су махом санирали ране сами, уз помоћ родбине или пријатеља, наглашава Штрбац.
-Мала је шанса да ће је бити јер они чекају да им Хрватска преда имена пилота који су управљали авионима. То се наравно није десило, нити ће се десити. Загреб је чак поручио да су пилоти деловали у складу са Женевском конвенцијом. Када се видело да неће ни Сарајево, ни Загреб процесуирати овај злочин, почеле су припреме у Београду пред Посебним одељењем за ратне злочине. Тужилаштво је подигло оптужницу 2022. године, она је потврђена у јуну месецу те године, а онда се десило нешто што не могу да разумем, а ни да опростим. Играли су се, разматрајући годину и по дана да ли треба судити тим официрима у одсуству, објашњава Штрбац.
-Мора да буде јасно да није лако дигнути у акцију авион МИГ, јер да бисте га подигли то мора да зна цела структура управљања у Војсци, све до врховног командата. Чекало се годину и по дана да се види да ли су испуњени услови за суђење у одсуству, а ту се изгубило драгоцено време, као и драгоцени сведоци. За то време су умрла двојица сведока који су били тешко повређени. Коначно је суђење почело прошле године у марту, до сада је одржано осам рочишта, а следеће је заказано за крај априла, додаје Штрбац.
Он додаје да је ово суђење јавно, као и да су до сада сведочиле породице, а на почетку лета очекује се сведочење чланова породице Дрча.
„Ако се буде ишло овим темпом очекујем да ће до краја године бити изречена и првостепена пресуда, а ја очекујем да она мора бити осуђујућа“, поручио је Штрбац.
-Рецимо, ако Србија уђе у ЕУ, моћи ће да изда налог за хапшење, а све чланице ЕУ, без обзира на то где је пресуда донесена, морају да ухапсе осуђену особу и да је изруче тој земљи. Постоји наравно и потерница Интерпола, али Хрватска је прошле године ухапсила шесторицу Срба по европским налозима. То се спроводи много брже него Интерполова потерница. Европски налог мора да се реализује у року од месец и по дана, а када је у питању Интерпол рок је годину дана, објашњава Штрбац и додаје да је по европском налогу у Подгорици ухапшен Србин иако Црна Гора није у Европској унији.
Црна Гора је, наглашава он, изручила осам Срба из Хрватске по Интерполовим потерницима будући да жарко жели да уђе у Европску унију, а зна да то зависи и од Загреба. Иако се не очекује да Србија ускоро уђе у ЕУ, ако хрватски пилоти буду осуђени у Србији, они свакако неће смети да напуштају Хрватску у страху од потернице Интерпола.
-Важно је да дођемо до осуђујуће пресуде, али такође је веома важно да се чује све што имају да кажу породице страдалих. Замислите тај бол и сузе Спаса Рајића који је изгубио двоје деце пре 30 година и свих других родитеља чија су деца страдала, додаје он.
Додаје и да је Спасо Рајић тужио државу Хрватску за нанесену бол, али да је његов захтев одбијен на првостепеном суду уз образложење да је у питању ратна штета, а на такве захтеве Хрватска не одговора.
извор: новости
