У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, у прву недјељу Часнога поста – Недјељу православља, одслужена је Света архијерејска литургија којом је началствовао Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, уз саслужење протојереја-ставрофора Далибора Милаковића, протојереја: Миладина Кнежевића, Бранка Вујачића, Николе Пејовића и ђакона Ведрана Грмуше, у молитвеном присуству вјерног народа, међу којима је био велики број дјеце.
Овај велики празник Цркве Божије, који се празнује као побједа над иконоборачком јереси из VIII и IX вијека, у богословском смислу није само историјско сјећање, већ исповиједање саме тајне оваплоћења Христовог и достојанства човјека као иконе Божије.
У својој бесједи по прочитаном Јеванђељу, Митрополит Јоаникије је подсјетио да је темељ поштовања светих икона у самом Светом писму, које каже да је човјек створен по слици и прилици Божјој, по икони Божјој. Објашњавајући дубину ове истине, Високопреосвећени је нагласио да када се каже да је створен по слици Божијој, то заправо значи да је Бог човјека обдарио умом, осјетљивом душом, вољом и другим многим способностима и љепотама, и послао га са својим даровима у овај свијет да те дарове умножава: „И уколико човјек испуни то назначење Божије које му је Бог дао, уколико умножи своје дарове, уколико се развије љепота лика Божијега у њему и врлине божанске у које треба да се обуче, он достиже подобије – уподобљава се Богу живоме и истинитоме. Нови завјет нам открива да је заправо човјек створен по лику свога саздатеља, по лику Господа Исуса Христа. Али оно када каже Свето писмо да Господ говори: да створимо човјека по слици и прилици својој, ту се заправо открива Света Тројица – Отац и Син и Свети Дух. Тако да се може рећи да је човјек створен и по слици Свете Тројице.“
На крају свете службе вјерни народ, родитељи са дјецом кренули су у литију – опход Храма, са крстовима, црквеним барјацима и иконама, након чега је прочитан Синодик православља.
По отпусту, сабранима је празник честитао Митрополит који је истакао: „Црква Божја много држи до свога предања, а оно што нам је Господ Исус Христос донио у овај свијет – обновљење духа, обновљење људске природе, обновљење божанскога лика у нама и даровао нам дарове свога Светога Духа, то ми држимо, јер од тога нам зависи и квалитет овога нашег земаљског живота, али и вјечно спасење и вјечни живот… Сваки човјек је икона Божја и у сваком човјеку, нарочито у побожним људима, осликава се љепота лика Божијега. То није нека спољашња љепота, него унутрашња, а унутрашња је она нетрулежна и вјечна љепота од које зависи и све остало. Браћо и сестре, нека буде на радост овај Часни пост, лијепо смо започели и да овако наставимо и ове недјеље које долазе, а оне су све празничне, све су веселе, све су радосне. У свима њима се обнављамо духовно и да на такав начин, узрастајући и ослобађајући се од гријеха, мирећи се једни са другима, испуњавајући се Божије љубави и Божије благодати, у радости и у јединству духа и у јединству љубави дочекамо свијетло Васкрсење Христово.“
Недјеља православља у подгоричком Саборном храму и ове године као и претходних сјединила је у своја њедра велико број вјерног народа и дјеце као празник побједе Истине, празник оваплоћења Сина Божијег у тијелу и празник човјековог достојанства — јер бранећи икону, Црква је одбранила истину да је Бог постао човјек, да би човјек постао Бог по благодати.
Борис Мусић/Весна Девић
Фото & видео: Борис Мусић
Бесједа Високопреосвећеног Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија
У име Оца и Сина и Светога Духа,
Часни оци свештеници, сестре монахиње, драга браћо и сестре,
Нека вам је срећан овај велики празник, прве недјеље поста коју зовемо Чистом недјељом, а у којој посебно славимо свете иконе, спомињући се великих, давних догађаја из историје Цркве, када је Црква коначно однјела побједу над иконоборством. И сјећање на тај догађај нарочито подстичемо баш ове недјеље и ове свете службе.
А Свето писмо каже да је човјек створен по слици и прилици Божијој, по икони Божијој. Кад се каже да је створен по слици Божијој, то заправо значи да је Бог човјека обдарио умом, осјећањем, са осјетљивом душом, вољом и другим многим способностима и љепотама, и послао га са својим даровима у овај свијет да те дарове умножава. И уколико човјек испуни то назначење Божије које му је Бог дао, уколико умножи своје дарове, уколико се развије љепота лика Божијега у њему и врлине божанске у које треба да се обуче, он достиже подобије – уподобљава се Богу живоме и истинитоме.
Нови завјет нам открива да је заправо човјек створен по лику свога саздатеља, по лику Господа Исуса Христа. Али оно када каже Свето писмо да Господ говори: да створимо човјека по слици и прилици својој, ту се заправо открива Света Тројица – Отац и Син и Свети Дух. Тако да се може рећи да је човјек створен и по слици Свете Тројице. А поједини су то тумачили да је ум слика Оца, да је воља слика Сина – воља у човјеку, а да је душа осјећањем слика Светога Духа. Има разних тумачења, и наравно Свето писмо је дубоко и слојевито је његово значење и због тога је и дозвољено, са страхом Божијим, када улазимо у тајне Светога писма, да буде више тумачења – сва та тумачења понешто откривају од смисла онога што нам каже Свето писмо.
Свети Јован Богослов каже: „Бога нико није видио никада, али јединородни Син који је у наручју Оца, Он га објави.“ И управо ово је темељна јеванђелска основа за поштовање икона. Јер су иконоборци говорили – знате ту причу, то бјеше осми и девети вијек – била је велика криза у Цркви, јер су поједини, под утицајем јудејства и муслимана, ислама, говорили да су иконе идоли и да их треба избацивати из Цркве. А с друге стране, Црква је већ толико вијекова поштовала иконе, украшавала своје храмове, тако да се једни никада нису могли одрећи икона. С друге стране, многе иконе су показале своју чудотворну моћ и силу као проводници божанске благодати, и многи су примили исцјељење молећи се пред светим иконама, међу њима и Свети Јован Дамаскин.
Дакле, ти иконоборци, они који су били против икона, ослањали су се на то да је Бог невидљив, неописив, необухватан, безграничан, бесконачан, непојаман – што је све негдје тачно – али Господ Исус Христос, Син Божији, који је примио људско тијело и постао видљив, Он нам је објавио и свога Оца Небескога и Духа Светога нам испослао. И будући да се оваплотио и постао видљив, онда су иконопоштоватељи говорили: можемо и да сликамо Онога који се нама јавио, који се оваплотио, који је примио људску природу као и ми, и Његов свети лик можемо да сликамо и да украшавамо и своје храмове, а тиме и да украшавамо своје душе, јер се љепота лика Божијега осликава у нама, а и ми смо створени по икони Божијој.
Заправо, драга браћо и сестре, у овој недјељи, првој недјељи Часнога поста, током седмице смо, постећи и молећи се Богу, чистили и своје душе и своја тијела. Обнављали лик Божији који је запрљан гријехом, обнављали своје душе, обнављали икону Божију у себи. И ево данас, на овај свети и велики дан, сјећамо се тог великог и славног догађаја када је коначно иконопоштовање однијело побједу над иконоборцима.
Дуго је трајала та криза, и, хвала Богу, свака криза окрене се Цркви на добро и на корист. Када је Црква превладала ту кризу, са много, наравно, жртава и много мученика и страдалника за вјеру православну, она је добила нови замах.
И ми Словени, послије те превазиђене кризе у Ромејском царству, ми смо тада добили апостоле из Цариграда, који су нам донијели ту свјежу, обновљену вјеру православну преко Светих Кирила и Методија, равноапостолних, који су нам проповиједали Јеванђеље, од којих смо примили ту спасоносну науку и ту благу вијест о спасењу рода људскога, када смо и крштени, постали хришћани. Тако се Црква обновила и проширила и ојачала.
Треба да се сјетимо и великих личности, неколико цариградских патријарха страдалника: Германа, Тарасија, Никифора и Методија, у вријеме чије је коначно завладало иконопоштовање, и то на врло свечан начин. Зато ћемо данас, са овом дјечицом, са свима вама, драга браћо и сестре, на крају свете службе, да направимо једну литију око овога светога храма. Носићемо и барјаке, и крстове, и иконе, да прославимо овај велики празник како Бог заповиједа.
Овај празник нам свједочи да Црква Божија, која се испуњава Духом Светим, и божанском љепотом се украшава, да због тога ми имамо право и да украшавамо наше храмове фрескама, иконама и свим другим божанским љепотама, као што су говорили Немањићи, да би се на такав начин и наше душе украшавале божанском љепотом, да бисмо се сви, по Светом писму, у ту божанску љепоту обукли. Јер све оно што Господ Исус Христос има, све је то нама даровао да се и ми обучемо у благодат, да се с Њиме изједначимо. Не можемо се с Њиме изједначити по природи – Он је истинити Бог – али будући да је Он Богчовјек и Син Божији, Он нас усиновљава своме Небеском Оцу, и ми смо дјеца Божија и имамо слободу да се обраћамо Богу живоме и истинитоме, страшноме, вјечноме, али и Богу милосноме као своме љубљеноме Оцу. И зато, са пажњом славећи име Божије, призивамо Бога са молитвом „Оче наш“.
Свима на здравље и на спасење и на радост ова света служба и овај Часни пост да нам буде на спасење, и дај, Боже да у радости и у великој међусобној љубави и јединству дочекамо свјетло Васкрсење Христово. Амин, Боже, дај!
