Конференција српских националних организација из земаља Региона организовала је вечерас Академску трибину, на којој је представљена награђивана збирка поезије Ђорђа Брујића „Глинска сриједа“. Потпредсједница Удружења књижевника Црне Горе Милица Краљ је истакла да књига Ђорђа Брујића „Глинска сриједа“ је и подсетник је, и опомена и упозорење, и, надасве, метафизичко опело српским жртвама.
-И то не само онима који су мучки, језиво и језно, ужасавајуће и ужасно, стравно и стравично, зло и злочиначки уморени на најбестиднији, најбестијалнији, на монструозни начин 29.јула 1941.године у Глини, месту на Банији у православној цркви. Разлог србоуморства, разлог увек исти, збирна нарастајућа једначина смрти – незамислива, непојамна, непрестана, непрекинута мржња и мрзост према Српском народу, рекла је Милица Краљ.
„… Дјетиње очи. А кад дан узаври/Уцврчи месо, јазбина је пуна;/Под ражњем локва усирене крви – /Банијом пала сва пустош Кордуна.“ (Глинска сриједа)
Већ овом првом Глинска сриједа, преко наредних песама, а свака од песама сврстана је у седам кругова, паклених кругова ватришта, спалионица, жртвеника, мучилишта, зверињака, гробишта, и отвара се и раствара и беспрестано шири и нараста Видик у јези:
„ ... Од сумрачног часа што се низ длан циједи, /Кад видик у јези преброји тишину, /У мрачноме котлу само уздах вриједи/Док низ невид води у трошну цјелину…“) исказана је историјска српска коб, неупоредива ни са чиме, национална историјска жртва, она жртва чије је и само име синоним врховне жртве, оне која у самом чину постојања и постања сједињује неколика времена, и то увек узлазног зла, са трновим венцем над Главом, са океанима узвитлане провриштале несмирајне крви кроз седам вратница пакла до коначног одредишта – апсолутног небивања.
-Песник Брујић као мото, испред сваког од седам циклуса, цитатима о страдању и трагизму, почевши од Светог Луке Кримског, затим следе Милош Кордић, Мирко Демић, Дара Секулић, Небојша Деветак и Милена Северовић,(српски савремени песници и духовници), истинитом поетском речју- сведочанством -која нису само увод у наредни страдално- патнички круг, већ и потресно сведочанство о трагизму овог простора, односно увид у дубинско понирање у несхватљиву, необјашњиву, недокучиву драму и кратковечног трајања и тисуљећнег негирања опстајања и постојања свег оног бивства са српским предзнаком, каже Краљева.
Подсетићи да је песник Ђорђе Брујић већ својом првом књигом Нови пусти дани, Милица Краљ каже да је указао и на тематску и лирску и версификаторску особеност, остваривши суптилно лирско поље из чије пунозначне сржи извиру у многоструким правцима исходишне смернице Брујићеве поетике.
Брујићева поезија је , јасно уобличене и проширене и наредним књигама: Упутство за путовање, Страх од шума, Кућа на леду, Улица за самоћу, Последњег дана вече и ове најболније, најсузније, најупечатљивије, недавно објхављене – Глинска сриједа, књигама које су и показале и доказале да је реч о правој поезији рођеног песника и који силину унутрашњих немира, сумњи и преиспитивања варки и обмана, кроз појачани интензитет стваралачке ватре, зналачки и вешто исказује.
Брујић своју поезију гради од, или прецизније казано, из болног незаборава, стања које у овој књизи врхуни у смеру нетрага и непута у смрт, у безгробни гроб, у земљу која и прекрива сваки животни дашак у ватри стиха, у песми ватре од чијих варавих искрива остаје само затамњење, само пепео, само сневно мрт вило, интензивном непорецивом ознаком – стихом којом завршава сваку од песама првог градивног циклуса Спава мртво село.
Спава мртво село! – поништење, нетраг, безтраг, непостојање- занавек и заувек – неживот уграђен у безбожничку тмину,у тмицу, у вечновечно црнило која и опкољава и заробљава и танушни пламичак, онај изгрев који се, можда некако и сачувао као знак српске колективне несреће.
Брујић деведесетих година протеклог века нашао као учесник у средишту ратних збивања, у средишту поновљених српских старадња, у једном виду ишчитава и песма претходника.
Очигледност односа џелата и жртве, ножа и грла, односа нападача и ловине песник исказује суодносом беле боје( као чистота, невиност, чедност, светост, избављење, прочишћење, честитост..) насупрот оних непочинстава које и не мора да означи црнилом и црном, јер сама су по себи окрутна, зла, демонска, а та својства читамо и у напомени о стравичном догађају који се збио: „код Слуња, када су 21.јула 1942.године усташе поклале у збјеговима и властитим кућама више од 420 српских цивила, па закланих 10 дјевојчица и 10 дјечака, од 5 до 7 година, скинуле голе, девојчице положили на леђа у круг, спојили им руке, а раширили ножице и на њих положили голе заклане дечаке“.
-Преостаје само памћење у средишту концентричних кругова зла и зала над српским народом.
И та – јединствена и та надврхунска песма Ђорђа Брујића – Вечни спомен и вечно сећање на незацеливе ране које ће во вјеки вјекова да крваре и да сваком жилицом, па и оним развејаним прахом пепела невиних жртви, који се пребразио у боготворачку светлосну зену, опомињу и сведоче на зло које се никада, никада нити сме, нити може заборавити, закључила је Милица Краљ.
Ђорђе Брујић (Карловац, 7. децембар 1967) српски је књижевник, пјесник и књижевни критичар. Студирао је српски језик и књижевност на Филолошком факултету.
Био је главни и одговорни уредник Студента, часописа студената Филозофског факултета у Петрињи, замјеник главног и одговорног уредника и уредник за поезију часописа за књижевност Стварање из Подгорице, уредник издавачке дјелатности Српског културног друштва Просвјета из Загреба, уредник и новинар у дневним новинама Побједа, Дан и Глас Црногорца из Подгорице, Политике и Танјуга из Београда, уредник у магазину Српске новине из Подгорице.
Поезију, огледе и књижевнокритичке текстове објављивао у дневним новинама, периодици и електронским публикацијама: Летопис Матице српске, Књижевне новине, Траг, Кораци, Стварање, Просвјета, Српски глас, Љетопис СКД Просвјета, Домети, Књижевност, Јединство из Приштине, Дан, Побједа, Глас Црногорца, Српске новине из Подгорице, Српски југ, Балкански књижевни гласник, Слово, Овдје, Светигора, Наше слово, Дневник, Народни српски календар СКД Просвјета Загреб.
Добитник је награда: Драган Кордић СКД Сава Мркаљ, награде Стварања, Видовданске награде УКЦГ, Успењске награде УКРС, Лука Милованов СПКД Просвјета Република Српска, Повеље за књигу године, Хришћанске повеље ХАНУ – Подгорица, награде Удружења новинара Црне Горе и других награда, повеља и признања.
Члан је Матице српске из Новог Сада, Удружења књижевника Црне Горе, Српске књижевне задруге из Београда, Удружења књижевника Републике Српске, редакције Књижевних новина из Брограда, Удружења новинара Црне Горе и Савеза новинара Србије и Црне Горе.
