На празник Светог Симеона Мироточивог у четвртак 26. фебруара 2026. године, протојереју-ставрофору Жарку Ускоковићу, једном од најстаријих свештеника Српске Православне Цркве, и протиници Анки Ускоковић р. Новковић, потомцима Светог Владике Мардарија Ускоковића, новопросијавшег светитеља, првог епископа Српске Православне Цркве у Америци и Канади, родом из Корнета у Љешанској нахији, уручено је високо одликовање Хришћанске Академије Научника и Уметника.
Протојереју-ставрофору Жарку Ускоковићу је Свети Владика Мардарије био стриц, брат и рођак његовог оца Лазара.
Хришћанску Повељу коју додјељује Хришћанска Академија (ХАНУ), уручена им је у њиховом дому у Београду, у присуству кћерке, унука, родбине и пријатеља, уручили су им чланови Хришћанске Академије, протојереј мр Раде Њ. Јовић и теолог Душан Белошевић.
Како стоји у образложењу, Хришћанска Повеља им је додијељена „у знак благодарности за показану дјелатну хришћанску љубав и вјерност према Светој Мајци Цркви Христовој, чувању хришћанског, српског и светосавског наслеђа и пожртвованом крстоносном служењу Српској Православној Цркви и истрајно свједочење Христа Богочовјека у све дане свог живота“.
Прота Жарко и његова протиница Анка, и њихова ћерка Наталија и унук Немања, захвалили су се протојереју Раду Њ. Јовићу и теологу Душану Белошевићу, на указаној части да приме овакво признање, рекавши да су се цијелог свог живота трудили да свједоче Господа Исуса Христа, ширећи јеванђелску науку мира, љубави, братске слоге и поштована међу свима. Посебно им је драго јер се не заборавља ни име великог владике и новог светитеља наше Цркве, Светог Мардарија Ускоковића, родом из Корнета, који је стриц и рођак проте Жарка и његове породице.
Протојереј-ставрофор Жарко Ускоковић је један од најстаријих живих свештеника Српске Православне Цркве. Рођен је 15. јануара 1934. године, од оца Лазара и мајке Данице р. Кораћ у Сухопољу, општина Вировитица у Хрватској. Почетком Другог свјетског рата 1941. године, са породицом бива интерниран у Србију у Шабац и Кусадак, гдје је завршио 4 разреда основне школе и после завршетка рата враћа се у Сухопоље, гдје наставља даље школовање.
У разговару са својим оцем Лазаром који му је причао о стрицу Владици Мардарију, који је био први епископ Српске цркве у Америци и Канади, уписује школске 1952./53 године као редовни ученик петоразредну Богословију Светог Саве у манастиру Раковици.
После успјешног завршетка Богословије 1958. године, жени се, са Анком р. Новковић.
У ђаконски чин бива рукоположен 25. децембра 1958. године а у свештенички чин сутрадан 26. децембра 1958. године од стране епископа славонског Емилијана Мариновића.
Од 1. јануара 1959. године, актом надлежног архијереја, именован је за пароха у Мединцима у архијерејском намјесништву слатинском у епрахији славонској и са својом супругом прелази у Мединце. Већ 1971. године почиње са градњом цркве Свете Петке у Мединцима. Следеће, 1972. године 29. априла, Епископ славонски Емилијан одликовао га правом ношења црвеног појаса.
После завршетка градње храма Свете Петке у Мединцима, бива премештен и постављен за пароха у Подравској Слатини 1. октобра 1974. године.
Преласком на нову парохију са вјерним народом полиње градњу храма Светих првоврховних апостола Петра и Павла. Храм је освештан 1978. године 23. маја 1978. године, када је отац Жарко рукопроизведен у чин протојереја и постао архијерејски намесник подравско-слатински, са парохијама и чувеним манастиром Ораховица, који се налази у намесништву.
Епископ славонски г. Лукијан Пантелић, одликовао га је највећим достојанством мирског свештенства, правом ношења напрсног крста 22. маја 1993. године.
Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, на предлог епископа славонског г. Саве Јурића, одликовао је протојереја-ставрофора Жарка Ускоковића високим одликовањем наше Свете Цркве, Орденом Светог Саве другог реда, 18. октобра 2008. године. У току те године је по благослову епископа Саве био награђен и за највећи хришћански празник Васкрс посјетио је Свету Земљу, и саслуживао Патријарху јерусалимском г. Теофилу у богослужењима страсне седмице и силаска благодатног огња и у васкршњим богослужбеним данима.
Са благословима Његове Светости Патријарха Српског г. Павла и Патријарха српског г. Иринеја, као пензионери од 1. септембра 2011. године, прота Жарко и протиница Анка прелазе у архиепископију београдско-карловачку у Београд и 2014. године, прота бива причислен братству храма Светог Трифуна на топчидерском гробљу.
Од тада, иако у мировини, и сада са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, редовно учествује у богослужбеном животу храма Светог Трифуна. Поред богослужења прота је годинама био и један од омиљених духовника, поготову за младе људе, који су долазили на савет и исповест овом мудром служитељу олтара Господњег. Кћерка Наталија и унук Немања, су они који брину о проти Жарку и протиници Анки, и са поносом истичу да су они њихови најближи.
Кренувши стопама свога светог претка и стрица, Светог Владике Мардарија Ускоковића, прота Жарко и његова фамилија су наставили то свето дело служења Цркви Христовој на најбољи могући начин, цијелог свог живота, послуживши часно и честито, остављајући диван пример свима који ходе Христовим путем.
Никола Јовић, теолог
