У новонасталој хрватској усташкој држави, од самог оснивања, покренут је погром и покољ српског народа, који није заобишао ни Теслину родну Лику. Срби су масакрирани на најсвирепије начине. (…) Усташка постаја у Смиљану формирана је одмах по оснивању НДХ. На њеном челу је био Ивица Шарић. На челу госпићких усташа био је Ивица Фрковић. (…)

Покољ Срба у Смиљану, који је започет на Светог Илију 1941. и трајао неколико дана, залио је српском крвљу смиље и босиље родног места Николе Тесле. Општина Смиљан, која је обухватала Богданиће, Љутачу, Смиљан, Смиљанско Поље, Селиште и Заблату током Другог светског рата изгубила је 572 мештана. Њих 560 убиле су усташе. Начини ликвидације били су различити – клање, бацање у ватру, вешање… Највећи број њих је поклан. Страдало је 146 деце, од њих 27 беба без имена, 178 жена и 236 мушкараца.  Један део оних који су избегли страдање 1941. године, њих око тридесет, усташе су повешале на бандере, дрвеће и путоказе 5. марта 1945. године. Сви су побијени само зато што су били Срби. По попису пре Другог светског рата у Општини Смиљан је живео 621 Србин, преживело их је 49. У Теслином родном Смиљану данас Срба више нема. (…) 

Крајем маја месеца убијен је прота Милош Мандић, Теслин брат од ујака. Прота Мандић, син је рођеног брата Ђуке Тесле, Трифуна, био је свештеник у Грачацу. Усташе су га ухапсиле на дан храмовне славе Вазнесења Господњег – Спасовдана, 29. маја 1941. године док је служио свету литургију. Након страшног мучења, убијен са још двадесетседморицом Срба у шуми између Метка и Врепца. Пар месеци касније у једном сукобу са српским устаницима страдао је усташа Анте Делач код кога је пронађена позлаћена табакера проте Мандића са угравираном посветом.

На Видовдан 1941. године по наређењу великог жупана Виктора Кватерника до темеља је порушен, у центру Бихаћа, православни храм Силазак Светога Духа на апостоле. Храм је 1893. године освештао митрополит Николај Мандић, ујак Николе Тесле. Звоно и остале драгоцености су на Видовдан 1941. пренети у католичку цркву и до данас нису враћени. На месту порушеног православног храма, 1959.  комунистичке власти су подигле зграду општине, како се храм никада више не би могао обновити.

Фото: Из књиге „Тесла – Србин сам“

Да је покољ Срба у НДХ био једна велика и синхронизована акција, општенародно прихваћена, част ретким појединцима, казује нам и стравични покољ Срба у цркви у Глини који се дешавао готово истовремено када и покољ Срба у Смиљану. Глина је од Госпића удаљена 170 километара. Да се Тесла тих дана затекао у Смиљану прошао би исто као и остали Срби.

ИАКО НИЈЕ имао пуно контакта са спољним светом, и није знао за размере страдања свог народа, посредно је био упућен у прилике у отаџбини. У заоставштини амбасадора Константина Фотића налази се порука коју је Тесла упутио 11. јуна 1941. године Српском народном савезу у Питсбургу, у којој се похвално изражава о краљу Петру II и кнезу Павлу док за двојицу првака усташке НДХ каже „(…) два ноторна злочинца, Др Анте Павелића и Славка Кватерника”.

Занимљива је и Теслина порука Фотићу од 29. октобра 1941. где му пише: „(…) у дотацији са Београдом добивам много писама (…) велика већина захтева да употребим моје проналаске, открића, генији и шта не, за уништавање наших дивљих непријатеља (…)”. Фотићу је још у марту 1941. тим поводом све било јасно, што потврђује један његов допис у коме је изнео свој став о Теслином тајном оружју: „Плашим се да ће драги Тесла доћи сувише касно да заштити Југославију, јер је његов проналазак више сан, него реалност”.  Очигледно је Теслина идеја савршеног оружја још увек била у повоју, евентуално у некаквом нацрту, али сигурно далеко од реализације и могуће употребе у том тренутку.

Тесла је до своје смрти остао искрен поштовалац краљевског дома Карађорђевић. А по сведочењу његовог блиског пријатеља, др Паје Радосављевића, био је одушевљен херојском борбом српског народа и дивио се вођи Југословенске војске у отаџбини, генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу,  који је, као први герилац Европе, тих година био звезда у америчким медијима. Амерички лист Тime  објавио је Михаиловићев портрет на насловној страни. Орсон Велс и Винсент Прајс урадили су радио- -драму The chetniks, а у Холивуду је снимљен филм „Четници. Борбена Герила”. Филм је режирао Луис Кинг, док су главне улоге поверене Филипу Дорну и Ани Стен. Штампани оглас који је најављивао филм о четницима у САД завршавао се реченицом: „(…) Живите, волите, борите се са Дражом Михаиловићем и његовим борбеним герилцима”.

Тесла ће 27. априла 1942, поводом свих ових дешавања, упутити јавно писмо насловивши га „Мојој браћи у Америци” у коме ће се поред осталог осврнути на борбу српског народа против Хитлера и на стрељање ђака у Крагујевцу: „Наш народ показује толику моралну снагу да нам светља образ пред светом. Оно што чине наша браћа у Старом Завичају достојно је духа, који прожима нашу народну пјесму. Колику душевну снагу, чврсту одлуку, непрестрашеност и јунаштво имали су они наши још неразвијени дечаци кад су, пред немачким пушкама радосно клицали: ’Ми смо српска деца. Пуцајте!’ Како се ми сви можемо поносити знајући да у читавој историји света нема тако величанственог примера. Ови дивни мученици живити ће векове у нашој успомени одушевљавајући нас на бесмртна дела (…)”.

КРАЈЕМ 1941. године у Америку је као члан Краљевске југословенске мисије у друштву др Ивана Шубашића, хрватског бана и члана југословенске краљевске владе у егзилу, стигао Теслин сестрић Сава Косановић. Он се већ тада определио за Тита и његов покрет а против Драже Михаиловића и његовог монархистичког покрета отпора. Одмах по доласку покушао је и добрим делом и успео да одврати Теслу од искључиво просрпског става. Како се рат настављао сукоб између српских и хрватских кадрова у дипломатским представништвима у Вашингтону и Њујорку постајо је све жешћи. Све је више ометао и блокирао рад диломатије. 

По сведочењу др Богдана Радице, који је био хрватски кадар, Косановић је, заступајући заједништво Срба и Хрвата, радио против Константина Фотића и других Срба из разних југословенских мисија који су били згрожени дешавањима у НДХ и желели да их изнесу на светлост дана. Заправо Косановић је минимизирао усташке злочине и вешто њихову размеру скривао од Тесле, а њега почео да користи против српских интереса. Радица је сведочио да је политичке, идеолошки обојене поруке, које је Тесла тобож слао нашој јавности у то време писао Косановић, у седишту Краљевске мисије на Петој авенији.

извор: новости