Аутор: Тихомир Бурзановић
Истраживање које је спровела агенција Спектрум Аналитика није тек још једна анкета у мору статистике. Оно је огледало једне дубље стварности – унутрашњег идентитетског стања Црне Горе. Питање „коју државу доживљавате као матичну?“ није социолошко, већ политичко, културолошко и егзистенцијално. То је питање припадности, повјерења и смисла заједничке државе. Бројке су јасне, али њихово значење је сложено. Већина Бошњака (94,9%), Муслимана (95,5%), Албанаца (81,4%) и Срба (76,7%) Црну Гору доживљава као своју матичну земљу.
То је снажан податак. Он говори да је Црна Гора, упркос свим политичким ломовима, подјелама, историјским травмама и идеолошким сукобима, ипак постала стварни дом већине својих грађана.Али управо у оним процентима који „одступају“ крије се права истина о будућности државе.
Срби: између државе и матице
Срби у Црној Гори показују подијељен идентитетски образац: 76,7% доживљава Црну Гору као матичну, али чак 22,3% Србију.
Тај проценат није занемарљив – он показује да српски идентитет у Црној Гори није у сукобу са државом, али јесте у напетости са њом. То није лојалност подијељена између двије државе, већ идентитет подијељен између историје и садашњости. Један проценат који Југославију доживљава као матицу није носталгија – то је симптом. То је остатак идентитета који није трансформисан, већ замрзнут у прошлости.
Будућност Срба у Црној Гори зависиће од тога да ли ће њихов идентитет бити политички инструментализован или грађански интегрисан.
Бошњаци и Муслимани: држава као дом
Податак да више од 95% Бошњака и Муслимана Црну Гору доживљава као матичну земљу представља најјачи интегративни потенцијал државе. Ово није само статистика – ово је цивилизацијска чињеница. То значи да се држава не доживљава као туђа, већ као властита. Минималан проценат који као матицу види Босну и Херцеговину или Турску показује да је културна припадност одвојена од политичке лојалности. Управо ту лежи модел здраве мултиетничке државе: више идентитета, једна држава.
Албанци: стабилна двојност
Код Албанаца је структура јасна: 81,4% Црну Гору доживљава као матичну, 18,6% Албанију. То је класичан модел трансграничног националног идентитета, али без политичке радикализације. Албанска заједница показује висок степен државне интегрисаности, уз очувану етничку самосвијест. То није проблем – то је реалност модерних мултиетничких друштава.
Хрвати: алармантна дистанца
Најдраматичнији податак односи се на Хрвате: само 14,3% доживљава Црну Гору као матичну државу, док 85,7% као матицу види Хрватску. Ово није статистичка аномалија – ово је политички аларм. То говори о осјећају структурне невидљивости, културне маргинализације и симболичке неприпадности.Држава у којој један народ готово у потпуности не доживљава државу као своју – има проблем са моделом инклузије.
Будућност Црне Горе: држава без заједничке нарације
Суштински проблем Црне Горе није у етничкој разноликости, већ у одсуству заједничке државне идеје. Не постоји интегративна политичка филозофија државе. Постоје само паралелне нарације:националне,вјерске,историјске,идеолошке, геополитичке.Без заједничке визије, држава остаје административни простор, а не политичка заједница.
Закључак
Будућност Срба, Бошњака, Муслимана, Албанаца и Хрвата у Црној Гори не зависи од процената у анкетама, већ од тога да ли ће Црна Гора постати: држава грађана или територија идентитета. Ако остане територија идентитета – биће стално нестабилна. Ако постане држава грађана – биће стабилна без обзира на различитости.Црна Гора данас није у идентитетској кризи – она је у кризи смисла.Људи знају ко су. Али држава још није одговорила на питање: шта је она за њих?
И управо зато ово истраживање није статистика. Оно је дијагноза.