На позив Срба у расејању, војвода Милета Павићевић-Чича из Подгорице боравио је у тродневној посјети српским заједницама широм Европе – од Беча до Холандије, са посебним задржавањем у Ротердаму. Ова посјета имала је снажан духовни, национални и историјски значај, представљајући још један доказ да српски народ, ма гдје живио, остаје повезан истом вјером, истом традицијом и истим памћењем.
Током боравка у Холандији, Чича обишао је и зграду Хашког трибунала.
Иако му није било омогућено да уђе у сам суд, испред тог здања упутио је јасну и недвосмислену поруку, истакавши да је ријеч о суду који је, по његовим ријечима, формиран искључиво да суди Србима, те да су многи Срби који су се тамо нашли неправедно осуђени само зато што су бранили свој народ и своју земљу. Подсјетивши на 1999. годину и НАТО бомбардовање без одлуке Савјета безбједности УН, нагласио је да су Срби били приморани да бране голи опстанак. Војвода Павићевић Чича том приликом јавно је дао подршку свим, како је навео, лажно оптуженим Србима, поручивши да српски народ није и никада неће окренути леђа својим страдалницима.
Посебно емотиван дио посјете био је у цркви Свете Тројице у Ротердаму, гдје је војвода присуствовао парастосу свим страдалим Србима у Другом свјетском рату на простору Независне Државе Хрватске. У молитви и тишини, сабрани Срби одали су почаст мученицима, чувајући сјећање на жртву која обавезује будућа покољења.
У наставку посјете, војвода је присуствовао обиљежавању државног празника Републике Србије и Републике Српске. Након Свете литургије, у братској атмосфери, разговарао је са парохијанима и припадницима српске заједнице, те је заслужним појединцима уручио повеље – грамате као знак захвалности за њихову посвећеност православљу, српској вјери и очувању националног идентитета. Један од значајних момената био је и срдачан сусрет са оцем Војом Билбијом, гдје су у пријатељском разговору оживјели успомене на деценије заједничког познанства и дјеловања за српство и српски род.
По завршетку боравка у Ротердаму, Чича се захвалио домаћинима на искреном и братском гостопримству, упутивши им поруку да истрају на путу очувања српског идентитета, вјере и традиције, ма гдје живјели. Иако у осмој деценији живота, Чича неуморно обилази Србе, српске заједнице и сва мјеста од историјског значаја за српски народ, доказујући да године не могу бити препрека када су у питању вјера, част и служба народу. Његов пут остаје пут српства – за Србе, за српски народ и за српски род.
