Листа црногорских држављана којима је Хрватска забранила улазак у ту земљу наставља да се шири, а међу посљедњима којима је изречена ова мјера је и тиватски парох Митрополије црногорско-приморске Српске православне Цркве Мијајло Бацковић. Како Побједа незванично сазнаје, Бацковић је проглашен непожељним одлуком донијетом на нивоу хрватских служби безбједности, што овај случај разликује од ранијих, када су високи државни функционери из Црне Горе – попут Алексе Бечића, Милана Кнежевића и Андрије Мандића – званично проглашавани персонама нон грата. Према ранијим наводима портала ЕТВ, на проширеном списку особа којима је забрањен улазак у Хрватску налазе се и предсједник Српског националног вијећа Момчило Вуксановић, челник Удружења бораца ратова 1991–1995. Радан Николић, члан НВО Матица Боке Иван Старчевић, као и предсједник Савјета НВО Боке Которске Машан Ерцеговић.
Сви они су присуствовали мирном протесту којим су исказали незадовољство не само због нереаговања државних институција Црне Горе, него и заједничког обиласка црногорских и хрватских власти незаконито постављене плоче у Морињу.
Бацковић: Цртање мете мени и мојој породици постаје лично, држава да стане у нашу одбрану или показује да је слаба
За наш портал огласио је и о. Мијајло Бацковић који је казао да не жели да се правда, те да све што је рекао то и мисли, као и да очекује од МВП Црне Горе да стане у одбрану свих прозваних и поменутих грађана Црне Горе.
Ерцеговић: Све што сам говорио могу да поновим и докажем – и у Хрватској
У изјави за портал ИН4С, предсједник Савјета НВО Боке Которске Машан Ерцеговић рекао је у потпуности стоји иза јавно изнесених ставова.
Старчевић: Ако је забрана тачна, јасан је знак да смо на правом путу
За наш портал ову вијест је коментарисао и предсједник УО Матица Боке – подружница Тиват Иван Старчевић истакавши да ако је одлука о забрани уласка у Хрватску истинита може „по кртољски да им отпоздрави „дошли кад ја пош’о за Вас“.
„Ово је јасан показатељ да је НВО Матца Боке заједно са Савјетом НВО Боке на правом путу и апсолутно у праву када се залаже да се ШБ Јадран прогласи за покретно културно добро Црне Горе, да се уклони лажава плоча у Морињу, да се базен у Котору и даље зове у част и славу сјајног човјека, врхунског спортисте и великог Бокеља, Зорана Гопчевића – Џимија. А што се тиче доносиоца ове одлуке ,ако је истинита, могу само по кртољски да им отпоздравим „дошли кад ја пош’о за Вас“, рекао је Старчевић.
Плоча у Морињу је истовремено и скандалозан преседан: спомен-обиљежје које 24 часа дневно чува војна стража, што само по себи говори да је ријеч о наметнутом и спорном објекту. Њено постојање изазвало је притиске на мјештане Мориња, полицијска саслушања и кажњавања локалних власти које су покушале да спроведу закон.
извор: ин4с
2 Responses
Proslava “ Dana Hrvatskog naroda“ 13. 01.2026, ustanovljenog prije 4 godine (!), na dan rzv povratka mostiju sv Tripuna u Kotor je bio,u svakom svom segmentu u znaku velikohrvatskih pretenzija na Boku, krivotvoreci istorijske cinjenice.
“У састав Морнарице Краљевине Југославије је ушао 19. августа 1933. године, када је његов рођендан. Брод је купљен на иницијативу Јадранске страже, која је скупила милион и 145.665 динара, а из обласних одбора Јадранске страже Србија је дала 54 посто, БиХ 27, Хрватска 11, Македонија 4, Словенија три и Црна Гора један посто, с тим што треба водити рачуна о величини територије и могућностима. Највише су дали они из унутрашњости, а не са приморја и из Хрватске…Укупно је бродоградилишту Хамбург плаћено 8 милиона 407 хиљада и 830 динара, од чега је поред износа Јадранске страже, од лутрије, коју је иницирао Београд, скупљено 525 хиљада динара, а остатак је плаћен средствима репарације, коју је Њемачка платила за разарање Србије у Првом свјетском рату. Хрватска је учествовала на страни Аустро-Угарске. ШБ Јадран је као ратни брод уписан у Флотну листу, која се налазила у Министарству Војске и Морнарице Краљевине Југославије. Сазнао сам да је ту флотну листу однео из Београда у Подгорицу вицеадмирал Михаило Жарковић, што ми је потврдило неколико официра и адмирала и она се сада налази у Министарству одбране Црне Горе. Ратни бродови немају матичну луку, како тврде Хрвати, и базирају луке према потребама, не уписују се књиге лучких капетанија. Према томе, захтев Хрватске да је Јадран њихов, јер је седиште Јадранске страже био у Сплиту, нема основе. На подручју Хрватске је за брод скупљено само 130 хиљада динара, од укупног трошка, који је плаћен за брод само 1,5 посто,” казао је Антић, пише Радио Тиват.
“Прича о броду “Јадран” је у овом тренутку политичка, на нивоу билатералних односа Хрватске и Црне Горе и чињеница је да Хрватска има интерес да дође у посјед ШБ Јадран. У јавним наступима њихових политичара појавило се неколико аргумената. Један од њих је да је брод конструисао хрватски инжењер, што је тачно, Јосип–Јозо Шкарица је био етнички Хрват, али његова убјеђења нису ишла само у појединачну афирмацију Хрватске, него те југословенске идеје о југословенском школском броду”, образложио је Синиша Луковић.
“Њихова теза да је идеју за изградњу брода покренула хрватска организација Јадранска стража је тачна јер је она имала сједиште у Сплиту, али је то била пањугословенска организација, са основном мисијом да ширењем свијестиу о мору и поморству код цијелог становништва тадашње државе пробуди довољно енергије, како би се ствприо политички јак став да треба да брани источну обалу Јадрана од Италије, која је претендовала на њу. Два покретача Јадранске страже су били етнички Италијани. Читава прича да ли је Јадран хрватски српски, или црногорски је депласирана. Јадран је по свом карактеру и начину на који је направљен, по свом историјату и ДНК, југословенски. У њега су награђени напори и љубав људи некадашње заједничке државе, од Триглава до Дјевдјелије.”, казао је Луковић.
“У састав Морнарице Краљевине Југославије је ушао 19. августа 1933. године, када је његов рођендан. Брод је купљен на иницијативу Јадранске страже, која је скупила милион и 145.665 динара, а из обласних одбора Јадранске страже Србија је дала 54 посто, БиХ 27, Хрватска 11, Македонија 4, Словенија три и Црна Гора један посто, с тим што треба водити рачуна о величини територије и могућностима. Највише су дали они из унутрашњости, а не са приморја и из Хрватске…Укупно је бродоградилишту Хамбург плаћено 8 милиона 407 хиљада и 830 динара, од чега је поред износа Јадранске страже, од лутрије, коју је иницирао Београд, скупљено 525 хиљада динара, а остатак је плаћен средствима репарације, коју је Њемачка платила за разарање Србије у Првом свјетском рату. Хрватска је учествовала на страни Аустро-Угарске. ШБ Јадран је као ратни брод уписан у Флотну листу, која се налазила у Министарству Војске и Морнарице Краљевине Југославије. Сазнао сам да је ту флотну листу однео из Београда у Подгорицу вицеадмирал Михаило Жарковић, што ми је потврдило неколико официра и адмирала и она се сада налази у Министарству одбране Црне Горе. Ратни бродови немају матичну луку, како тврде Хрвати, и базирају луке према потребама, не уписују се књиге лучких капетанија. Према томе, захтев Хрватске да је Јадран њихов, јер је седиште Јадранске страже био у Сплиту, нема основе. На подручју Хрватске је за брод скупљено само 130 хиљада динара, од укупног трошка, који је плаћен за брод само 1,5 посто,” казао је Антић, пише Радио Тиват.
“Прича о броду “Јадран” је у овом тренутку политичка, на нивоу билатералних односа Хрватске и Црне Горе и чињеница је да Хрватска има интерес да дође у посјед ШБ Јадран. У јавним наступима њихових политичара појавило се неколико аргумената. Један од њих је да је брод конструисао хрватски инжењер, што је тачно, Јосип–Јозо Шкарица је био етнички Хрват, али његова убјеђења нису ишла само у појединачну афирмацију Хрватске, него те југословенске идеје о југословенском школском броду”, образложио је Синиша Луковић.
“Њихова теза да је идеју за изградњу брода покренула хрватска организација Јадранска стража је тачна јер је она имала сједиште у Сплиту, али је то била пањугословенска организација, са основном мисијом да ширењем свијестиу о мору и поморству код цијелог становништва тадашње државе пробуди довољно енергије, како би се ствприо политички јак став да треба да брани источну обалу Јадрана од Италије, која је претендовала на њу. Два покретача Јадранске страже су били етнички Италијани. Читава прича да ли је Јадран хрватски српски, или црногорски је депласирана. Јадран је по свом карактеру и начину на који је направљен, по свом историјату и ДНК, југословенски. У њега су награђени напори и љубав људи некадашње заједничке државе, од Триглава до Дјевдјелије.”, казао је Луковић.Седам осмина новца потребног за његову изградњу издвојено је из државног буџета Краљевине Југославије, а добар дио је дошао преко ратних репарација, нагласио је.
“Што се тиче везе са Тивтом, потпуно нови брод са мјешовитом југословенско.њемачком посадом допловио је из Хамбурга у Тиват 16. јула 1933, а дочекале су га војна музика и тиватска градска музика и војни и цивилни прваци општине Тиват. Званични запис предаје између бродоградилишта “Х.Ц. Стüлцкен &Сохн” у Хамбургу и Краљевске ратне морнарице Југославије, која је била званични наручилац брода, а не Јадранска стража, потписао је контраадмирал Маријан Полић, уз присуство команданта поморског Арсенала. На дан када је уписан у флотну листу, 19.08.1933, брод се налазио у Тивту.“, истакао је. Луковић је додао да је прије избијања грађанског рата у Југославији, 15. октобра 1990, по редовном плану одржавања, из базе ратне луке Лора у Сплиту, стигао у Тиват, тако да тада није отет. На дан одлуке Сабора Хрватске о раздруживању 25. јуна 1991. је био и даље ту, као и кад је Хрватска, 8. октобра званично прогласила независност, што је битно због споразума о сукцесији СФРЈ, потписаног 29.06. 2001. у Бечу, по коме покретна материјална имовина СФРЈ прелази на државу сукцесора на чијој се територији та имовина налазила на дан, када је она прогласила независност. Он је подсјетио и да се по Бечком споразуму рјешавање имовинско-правних односа преговорима не односи на имовину, која је коришћена у цивилне сврхе и навео низ примјера за то, наводећи да је “Јадран” чак био и глумац у филму “Добар вјетар, Плава птицо”.
“Тај брод би сам, да он може да говори, рекао да је његов дом Тиват, Бока. Он је овдје провео и најљепше и неке од најтежих тренутака, јер су га овдје враћали у живот тиватски мештри”, нагласио је Луковић, преноси Радио Тиват.
Синиша Луковић