Пише :Дејан Бешовић
Црква Свете Петке у Пољицицама
Мјесто на коме је подигнута црква свете Петке налази се у Доњим Кривошијама, на обронцима планине Орјен. То је заравњени плато у густој грабовој шуми, на надморској висини од 670 м, у близини засеока Пољице од чијих кућа је удаљен око 1,5 километар . Од Рисна до Пољица и данас постоји каменом поплочана пјешачка стаза у виду серпентина.
Црква се налази у средини локалног гробља, ограђеног каменим зидом. Иако кроз густу шуму од села до цркве води стрми макадамски пут проширен задњих година, приступ цркви је и даље отежан. Овакав положај – изолован и високо изнад насеља, карактерише храмове посвећене култу Свете Петке у Боки. Ово се објашњава односом према светитељки и тиме да вјерник, да би доспио до храма, треба да поднесе жртву-физичку и духовну.Према усменом предању црква Свете Петке потиче из 15. вијека, када ове крајеве насељавају Риђани. Стилске карактеристике данашње цркве , међутим, показују да је грађевина могла настати крајем 17. или током 18. вијека. То потврђују и историјски извори.Према Саву Накићеновићу: „Црква је саграђена 1776, а обновљена 1865. године.
Јасмина Ђорђевић у свом раду о Драчевици и Риђанима наводи да се у извештају фра Санта из Сплита о стању у барској надбискупији из 1637. године у попису цркава помиње православна црква св. Јована у Пољицама. На простору цркве до сада нису вршена археолошка истраживања која би могла да пруже нове податке о постојању старије култне грађевине на овом мјесту, а како други писани историјски извори о томе до данас нису познати, предање да је она постојала на мјесту данашње цркве остало је непотврђено.“
По типу и конструкцији црква Свете Петке је једнобродна засведена грађевина, са полукружном апсидом на источној и улазом и звоником на преслицу, на западној страни. На цркви су видни остаци двоводног крова покривеног каналицом као и спољна страна свода.
Црква је зидана локалним каменом, у правилном слогу, блоковима камена неуједначеним по величини, али солидно и чврсто. Фасаде цркве су једноставне, равних зидова, без вијенаца, са по једним прозором на подужним странама. Полукружни свод цркве формиран је од сводара-уских блокова камена, у правилном слогу . Уочава се један виши, промишљенији степен вјештине градитеља који израђујући кривину полукружног свода у унутрашњости цркве, истовремено са спољне стране сводарима формира косине двоводног крова са скоро равним површинама .
Унутрашњост цркве је пространа, освијетљена свјетлошћу са прозора на бочним зидовима и из апсиде . Зидови су зидани каменом и малтерисани, као и свод, а на њима се не уочавају остаци живописа. Дуж оба подужна зида наоса и у апсиди пружа се једноставан танки вијенац.У унутрашњости цркве истиче се прецизно изведен под. Поплочан је крупним правоугаоним, отесаним плочама, ружичасте боје из ђуричког мајдана. Олтарски простор је повишен у односу на под цркве за један степеник, израђен од корчуланског бијелог камена, профилисан прецизном обрадом.У олтарском простору, на углу апсиде и јужног зида, у зид је уграђена камена посуда од бијелог камена, богато украшена. Може се претпоставити да је служила да се помоћу ње, освећена вода која преостане после црквеног обреда, одведе кроз зидове у темеље цркве. У самој апсиди, лијево од прозора налази се ниша за одлагање литургијских предмета.
Часна трапеза се састоји из великог, неправилног, притесаног каменог блока и хоризонталне камене плоче.
На прочељу изнад врата налази се окулус, са мотивом сунчевог диска, са четири дијагонално постављена крста и два реда конопа . Цртеж је поједностављен – линијски и уклесан као плитки рељеф у камени блок приближно квадратног облика. Изнад главних врата на западној фасади, налази се растеретни лук, који са горњим прагом врата чини малу нишу у којој је изворно могао постојати неки ликовни мотив са религиозним садржајем.По казивању мјештана, за вријеме Другог свјетског рата италијански војници су скинули покривач од каналице и употријебили га као материјал за свој логор. Од тада је црква без крова, са сводом који због недостатка покривача пропушта атмосферилије, па је унутрашњост цркве оштећена од влаге.
Остала оштећења која се могу уочити проузрокована су недостатком кровног покривача и могу се санирати јер не утичу на статичку стабилност цркве. То је малтерна облога у унутрашњости цркве, неколико оштећених камених плоча у поду олтарског простора, недостајући прагови изнад прозора на унутрашњој страни за које се по остацима може закључити да су били дрвени, као и напукла камена греда изнад портала. Осим наведеног, зидови цркве су у добром и солидном стању, без видних пукотина.На гробљу око цркве налази се и неколико надгробних споменика од домаћег камена украшених флоралним мотивима.У Шематизму Епархије бококоторске за 1888. годину налази се податак да је исте године у цркви Свете Петке у Пољицама постављен нови иконостас, рад Јосифа Катурића, калуђера Манастира Бања код Рисна.
О првобитном иконостасу који је стајао у цркви до 1878. године када га је замијенио иконостас Јосифа Катурића до данас нема података. Може се претпоставити да је стајао на истом мјесту као и млађи иконостас с краја 19. вијека. На положај иконостаса указују плитки жљебови на горњој површини денивелисаног пода у олтарском простору. Осим ових података везаних за положај, нема сазнања о рјешењу и изгледу иконостаса који је израдио Јосиф Катурић. Могуће је да се поједине иконе налазе у оквиру неке од познатих збирки икона, што би требало накнадно утврдити.
У Шематизму из 1887. године постоји податак да је 1876. године Коста Ивелић приложио или завјештао цркви св. Петке мали ручни сребрни крст. Поменути крст као ни други богослужбени предмети нијесу нађени у цркви, а нема ни сазнања до ког времена су постојали.У Шематизму за 1924. годину црква Свете Петке у Пољицима се помиње као још увек активна црква-филијала цркве св. Јована Претече у Звечави, а њен капелан је јеромонах Инокентије Шпаровић. По казивању мјештана служба у цркви није вршена од Другог свјетског рата.Проучавајући ови као и остале кривошијски цркве пронашли смо на жалост недовршен рад Протојереја Василија Ивошевића о Црквама у Кривошијама из 1962 .године који је писао за потребе црногорско-приморске митрополије али због недостатка финансијских средстава никада га није завршио ,што је по нама изузетна штета за СПЦ у цјелини .
(наставиће се)
