Скупштина Србије је први пут у историји, донела одлуку којом се четири музејска предмета проглашавају културним добрима од изузетног значаја, са циљем да се музејска баштина подигне на највиши ниво државне заштите. Одлуку је саопштио министар културе Никола Селаковић, наглашавајући да се тиме исправља вишедеценијски институционални пропуст у заштити највреднијих музејских збирки.
Највиши статус добила су Крунидбена знамења краља Петра И Карађорђевића, настала 1904. године, као целовит скуп краљевских знамења који обухвата круну, жезло, шар, порфир и копчу за огртач. Међу проглашеним добрима налази се и „Похвала кнезу Лазару“, покров који је око 1402. године извезла монахиња Јефимија, дело изузетне уметничке и духовне вредности, исписано сребром и неодвојиво везано за косовски завет. Текст представља једини сачувани средњовековни књижевни запис у српској традицији који је написала жена.
Статус културног добра од изузетног значаја добила су и Дуплиц̌ка колица из бронзаног доба, пронађена у североисточној Србији, као сведочанство раних обредних пракси и симболичког мишљења. На истој листи налази се и скулптура „Данубиус“, настала у завршној фази мезолита на локалитету Лепенски вир, као један од кључних артефаката европске праисторије.
Министар Селаковић је поручио да ће држава наставити систематску заштиту и вредновање културног наслеђа, уз најаву да је следећи корак покретање поступка за проглашење слике Уроша Предића „Косовка девојка“ за културно добро од изузетног значаја. Значај одлуке огледа се у томе што је највиши степен заштите до сада био резервисан првенствено за непокретна добра, архивску, библиотечку и аудиовизуелну грађу, док музејски предмети нису имали тај статус. Музеји и галерије у Србији чувају стотине хиљада експоната — од праисторијских култних објеката до симбола модерне државности — који сада коначно добијају припадајуће институционално признање.
