Прошла је 81 година од завршетка Другог светског рата, а тек се појавио први филм који говори, поред осталог, и о немачким одмаздама од сто Срба за сваког убијеног и 50 Срба за сваког рањеног немачког војника – филм ”Ђенерал”, који се управо приказује у биоскопима у Србији.

Иако је ово једна од најважнијих чињеница Другог светског рата, филмски аутори су је систематски избегавали. Да подсетимо, није било одмазди од сто Француза, Белгијанаца, Енглеза, Руса, итд, већ само од сто Срба, с тим што је у једном периоду на Криту примењивана одмазда од 100 Грка за једног немачког војника. Током целог рата, у целој окупираној Европи, ова мера немачких окупациониј власти важила је само за Србе.

Ипак, у социјалистичкој Југославији, па све до наших дана, у кинематографији је прећуткивана. Чак и током ”октобарских свечаности”, приликом обележавања годишњица стрељања Срба 1941, говори се о стрељању талаца, родољуба, грађана, и сл, иако је у наредби коју је Хитлер лично потписао, стајало: ”Сто Срба”. Приликом потписивања наредбе, Хитлер је дописао једну нулу, јер је фелдмаршал Кајтел тражио одмазу од 10 Срба за погинулог и пет Срба за рањеног немачког војника. Изузетак током ”октобарских свечаности” десио се само у Крагујевцу 21. октобра 2024, када су у пригодној поеми поменути стрељани Срби.

До ове појаве дошло је по захтеву тада владајуће Комунистичке партије. С једне стране, комунисти су сматрали – а и данас сматрају – да се сваким помињањем Срба шири ”српски национализам” (а заправо патриотизам), а с друге стране, наметали су фалсификовану историју, према којој су се сви ”народи и народности” равноправно борили против окупатора и да су сви равноправно страдали ”од фашиста”.

Ово фалсификовање довело је и до тога да се обележавају само стрељања Срба из 1941. У јавности је наметнуто мишљење да су немачке одмазде тада биле највеће. Али, према немачкој евиденцији, објављеној у Зборнику докумената Трећег рајха, том 12, књига 2, прилог на крају књиге, до фебруара 1942. на немачкој окупационој зони у Србији – где су одмазде важиле – стрељано је 20.000 Срба, а до краја те године још 30.000 Срба. Разлог скривања одмазди из 1942. је што је бројно стање комуниста у Србији тада било симболично, тј. Немци су стрељали ”присталице Драже Миаиловића” и заробљене четнике, док је комунистичка пропаганда тврдила – и данас тврди – да су четници заправо сарађивали са Немцима.

Исто тако, у другом плану су и одмазде из 1943. Током операција описаних у филму ”Ђенерал”, Немци су стрљали и до 1.000 Срба дневно, на окупационој зони у Србији, а почели су да стрељају и вешају Србе и у Сарајеву, у страху да ће Срби подићи устанак у овом граду. ”Присталице Драже Михаиловића” и илегалци стрељани у Сарајеву су апсолутна тајна за историографију не само БиХ, већ и за званичне историчаре у Србији.

извор: погледи